Зашто Николић и ДПС не подносе Мандићеву снагу и политички кредибилитет

Управо објављени интервју шефа Клуба посланика Демократске партије социјалиста Андрије Николића за „Побједу“ открио је прије свега дубоку фрустрацију ДПС-а због воље народа који је на чело Скупштине Црне Горе желио  Андрију Мандића – човјека који је, за разлику од ДПС-а у ери Мила Ђукановића, одбио да прода историју, традицију и  суштински идентитет Црне Горе и њених грађана.

Разочарање је толико јасно да га Николић у интервјуу ни не покушава сакрити, а његове оптужбе, страхови и нервоза само су одраз дубоке политичке празнине у којој се ДПС данас налази.

Свима је јасно да ДПС већ дуже вријеме не може поднијети чињеницу да је Андрија Мандић постао политичар који је освојио поштовање широм Црне Горе, укључујући и оне који га не подржавају. Мандић је, као предсједник Скупштине, показао оно што ДПС 30 година није могао ни желио -  достојанство, државничко понашање, чување традиције, и одбијање било какве политичке трговине по налогу са стране. Данас се управо под његовим руковоством Скупштина Црне Горе води мирно, институционално и у складу са интересима грађана, без идеолошких вртешки и без одрицања од дубинских идентитетских темеља државе – нечега од чега је ДПС одавно одустао у својим политичким преображајима.

Управо зато су неосноване тврдње Андрије Николића да Мандић „копира Вучића“, да „фингрира интеграције“ или да „пере биографију“. Напротив – Мандић је остао оно што је био и као опозиционар: Србин, политички представник српског народа у Црној Гори, и човек који никада није продао своја увјерења упркос примамљивим понудама које је добијао у најтежим годинама.

Управо зато има харизму коју ни ДПС, ни њихови медији, ни њихови савезници не могу да оспоре. Данас, у улози првог човјека парламента, он достојанствено представља Црну Гору, и то управо ону Црну Гору која поштује своје коријене – државу у којој српски језик мора поново бити службени, а тробојка народна застава. И нема сумње да ће народна воља на крају ићи у том правцу, јер то више нико не може спријечити.

С друге стране, Николићев интервју за „Побједу“ представља класичан испад политичког очајника из странке која је Црну Гору осрамотила гдје год је могла – унутра, у региону, у међународним институцијама.

Умјесто да се суочи са чињеницом да је ДПС изгубио због сопствене политике, корупције, издаје властитих идеолошких темеља и највеће политичко-идеолошке конверзије у историји Црне Горе, Николић покушава да кривицу пребаци на Мандића. А управо је Ђукановићева ера била симбол политичког превртљаштва – толико дубоког да је данас с правом поређен са Секулом Дрљевићем и Новаком Килибардом, и, ако је то уопште могуће, чак надмашио обојицу.

У интервјуу "Побједи" Николић тврди да актуелна власт „злоупотребљава европске интеграције“, да „копира Србију“, да се „покрива СПЦ“, да „дозвољава руски утицај“, и слично. Но, суштина те реторике није у аргументима, већ у страху да је политичка реалност данас другачија, да је народ изабрао нови пут, да је ДПС изгубио привилегију да тумачи патриотизам, државност и европски пут.

И што је још важније, страх да ће се у будућности институционално вратити све оно што је ДПС покушао да избрише – од службеног статуса српског језика, до симболичког и историјског достојанства тробојке.

Николићев напад на Мандића као „шефа већине“ само је најновији у низу покушаја да се дискредитује човјек чији је политички кредибилитет данас несумњив. И управо тај кредибилитет, грађен деценијама, уз жртве, прогоне, затварање и притиске, чини Мандића једним од ријетких политичара у Црној Гори који није одступио од себе.

Зато ДПС и јесте нервозан: јер зна да је њихово вријеме прошло, а да је Мандић постао симбол политичке доследности у земљи у којој је превише оних који су своја увјерења мијењали као кошуље.

Интервју за „Побједу“ који је Николић дао показује само једно – да се ДПС није помирио са реалношћу, да не може прихватити да народ више не жели њихове идеолошке калемове, и да је Андрија Мандић данас један од најважнијих политичких актера у земљи, човјек који је први пут након дуго времена вратио достојанство Скупштини Црне Горе. И што год ДПС мислио о томе, народ је већ пресудио – и та пресуда се неће мијењати.