Република Српска рекла своје: Додик убједљиво побиједио, Вучић спрема још снажнији тријумф

Избори у Републици Српској показали су оно што су многи покушавали да сакрију од јавности – политичка снага Милорада Додика и СНСД-а није нестала, није се истопила под притиском санкција, међународних притисака и политичких покушаја маргинализације, већ је, напротив, потврђена на биралиштима.

Додик је, условно речено, „прегазио“ конкуренцију.

Иако због политичких и правних околности није лично био кандидат, изборни резултат је прије свега био тест његове политике и политичког курса који годинама представља у Републици Српској. СНСД је освојио највише гласова за Народну скупштину Републике Српске, а кандидат те странке Саво Минић побиједио је у трци за предсједника Српске. Према прелиминарним резултатима, Минић је освојио око 264.700 гласова, док је његов главни противкандидат Бранко Блануша добио око 213.000.

Још је индикативнија разлика у снази страначких листа. Према подацима који су објављивани током изборне ноћи, СНСД је у трци за Народну скупштину Републике Српске имао више него двоструко више гласова од другопласиране листе. У једном пресјеку након пребројаних око 80 одсто гласова, СНСД је имао 143.847 гласова, а другопласирани Савез за правду и ред 50.177.

То није тијесна побједа, нити резултат који се може објаснити случајношћу.

И свакако није резултат политичког покрета који је наводно „пред нестанком“.

То је порука.

Када народ каже своје
Посебно је важно што је Додик, након објављивања резултата, захвалио грађанима Републике Српске и поручио да је ријеч о побједи на свим нивоима. Истакао је и очекивање да ће СНСД са коалиционим партнерима имати двотрећинску већину у Народној скупштини Републике Српске.

Политичка суштина ових избора зато је много шира од питања ко ће сједјети у којој фотељи.

Грађани Републике Српске су, упркос свим притисцима, гласали за континуитет политике која инсистира на снажном положају Републике Српске, њеним надлежностима и посебном односу према Србији.

И ту долазимо до другог дијела приче.

До Србије.

До Александра Вучића.

Српска је показала правац – Србија би могла да га потврди
Само дан прије овог изборног резултата, на скупу у Гроцкој, предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић изнио је врло јасну политичку процјену: да „Уједињена Србија“ нема алтернативу и да ће Александар Вучић бити сљедећи премијер Србије.

Кнежевић је поручио да не постоји политичка сила која може да побиједи народ, подсјећајући на атмосферу са скупа у Београдској арени.

„Постоји ли политичка сила, снага, НВО, или обавјештајна служба која може да побиједи онај народ који се синоћ окупио у Арени. Не постоји“, рекао је Кнежевић.

Његова порука била је још директнија када је говорио о међународном контексту.

„На Вучићевој страни су и сви глобални лидери – и Владимир Путин и Доналд Трамп и Си Ђинпинг, а на блокадерској су Аљбин Курти, Тонино Пицула и Мило Ђукановић“, казао је Кнежевић.

Наравно, ово је Кнежевићева политичка оцјена, а не формална изјава тројице поменутих државника да подржавају конкретну изборну листу. Али њена суштина је јасна: Србија се, према овом виђењу, налази у судару два политичка концепта – једног који жели да задржи самосталну политику Београда и другог који би Србију поново везао за политичке центре моћи изван ње.

Додикова побједа као најава београдског епилога?
Тешко је занемарити симболику временског слиједа.

У Републици Српској, упркос свим покушајима да се Додикова политика политички и институционално ослаби, бирачи су дали снажан резултат његовој политичкој опцији.

У Србији, Александар Вучић улази у изборну трку за мјесто премијера након што је, због уставних ограничења, напустио функцију предсједника. Његова Српска напредна странка настоји да задржи политичку доминацију након готово двије године снажних протеста и студентског политичког организовања. Избори су заказани за 25. октобар.

И управо зато ће резултат у Републици Српској бити пажљиво анализиран и у Београду.

Додик је овим изборима показао да се политичка снага не мјери бројем насловних страна у западним медијима, санкцијама или изјавама међународних званичника, већ прије свега гласовима народа.

А ако се исти принцип примјени на Србију, онда пред Вучићем није мала политичка утакмица, већ борба за потврду курса који је Србија водила претходних година.

Од Бањалуке до Београда
Додик је након побједе посебно захвалио Александру Вучићу, уз поруку да је његов успјех на изборима који слиједе важан и за Републику Српску. Захвалио је и Доналду Трампу и Владимиру Путину.

То је можда и најважнија политичка порука изборне ноћи.

Бањалука и Београд нису двије одвојене политичке приче.

Оне се у великој мјери посматрају као дио истог националног и геополитичког простора.

Када је Република Српска изабрала наставак политике коју представља Додик, послата је порука да притисци споља нису довољни да промијене изборну вољу српског народа.

А сада на ред долази Србија.

Уколико Вучић на изборима 25. октобра оствари убједљиву побједу, то ће бити много више од још једног изборног резултата. Биће то потврда да се политички правац Београда не одређује у Бриселу, Вашингтону или било којем другом центру моћи, већ прије свега у Србији.

И зато је сасвим јасно зашто се избори у Републици Српској данас посматрају и као својеврсна увертира за оно што ће се догодити у Србији.

Додик је добио своју битку.

СНСД је показао снагу.

Република Српска је рекла шта мисли.

Сада је ред на Србију.

Ако је судити по политичкој атмосфери која се ствара око Вучићеве кампање, и ако се изборна математика из Српске чита као политички сигнал, онда би 25. октобар могао да буде дан када ће Београд показати да је оно што је у Бањалуци изгледало као убједљива побједа – тек први чин ширег политичког расплета.

У том смислу, порука из Републике Српске је врло једноставна - када српски бирачи одлуче да бране свој политички курс, ни притисци, ни санкције, ни кампање против њихових лидера не морају бити довољни да их зауставе.

А сада остаје да се види да ли ће Србија тај сценарио поновити – и да ли ће Вучићева побједа бити још убједљивија.

М.Лутовац