Пад броја туриста због увођења виза може нас коштати више од очекиваног
Након што смо стекли већину услова за улазак у Европску унију, али и због рата у Украјини и промјена визног режима, црногорски туризам суочава се с потенцијалним падом од око 20 одсто на кључним изворима гостију.
Економски аналитичар Давор Докић упозорава да ће увођење виза за Русију и Турску имати видљиве посљедице на кретање туриста из тих земаља. Он је за "Дан" рекао да ће визе сигурно знатно утицати на индивидуалне посјете из Турске и Русије, док ће код групних путовања процедура бити поједностављена и убрзана.
Докић подсјећа да је Влада, односно премијер Милојко Спајић, одуговлачила с увођењем виза за Турску, иако је тај захтјев Европске уније постојао већ дуже вријеме. Та одлука, каже он, донекле је ублажила ефекте по туризам, а сличан приступ би, према његовом мишљењу, требало примијенити и у случају Русије како би се штета свела на минимум. Он додаје да ће дипломатско-конзуларна представништва Црне Горе морати бити кадровски ојачана како би спремно дочекала примјену визног режима у објема земљама.
Из Министарства вањских послова за "Дан" је саопштено да је у првих осам дана од увођења виза за Турску, визу затражило 50 турских држављана. То је врло мали број, што упућује на то да ће ефекат новог режима на долазак гостију бити ограничен у кратком року.
Црна Гора је у 2024. години остварила приближно 2.606.854 доласка туриста и око 15.594.299 ноћења, од чега је 96,1 одсто остварено од страних гостију. У структури ноћења страних туриста највећи удио имали су посјетиоци из Србије са 23,5 одсто, Русије са 18,3, Босне и Херцеговине са 8,4 и Турске са 4,9 одсто.
Према подацима за првих пет мјесеци 2025. године, држава је од страних туриста евидентирала приход од 243,44 милиона еура, што је за 16,06 милиона мање него у истом периоду 2024, односно око 6,2 одсто мање.
У индивидуалном, односно приватном смјештају, у 2024. години остварено је 10.393.405 ноћења, од чега је руски удио износио 24,9 одсто.
Ако се узме у обзир да гости из Русије и Турске заједно чине око 23,2 одсто свих ноћења страних туриста, пад од 20 одсто у том сегменту значио би смањење од приближно 4,6 одсто укупних ноћења. На основу укупних података из 2024, то би било око 718 хиљада ноћења мање годишње.
Пад прихода и ноћења може имати ланчане посљедице по смјештај, угоститељство, превоз и додатне услуге, као и по запошљавање у сезони.
Црна Гора се налази пред озбиљним изазовом. Увођење виза за кључна тржишта попут Русије и Турске, у комбинацији са геополитичким факторима као што је рат у Украјини, може довести до пада броја гостију и прихода. Без благовремених мјера као што су диверзификација тржишта, промоција нових изворишта гостију и повећање вриједности боравка, дестинација би могла претрпјети видљив пад туристичких резултата.
Подсјетимо, предсједник Црногорског туристичког удружења Жарко Радуловић је недавно изјавио да је за Црну Гору, када је туризам у питању, поред авио доступности, кључна ствар безвизни режим, и да је увођење виза турским држављанима у ствари укидање једне велике дестинације која је расла из године у годину.
– Ових дана често у Црној Гори помињемо увођење санкција Русији, што је нанијело такође штету туризму, а у обавези смо да уведемо визе и овој држави. Хрватска је као чланица ЕУ већ увела визе Русима. Под истим условима, истим бројем папира, истом времену за вађење визе, увјеравам вас, када ми уведемо визе руским држављанима Хрвати би имали три пута више гостију из Русије него ми – каже Радуловић.
Слиједи пад ноћења
Предсједник ЦТУ Жарко Радуловић каже да ми у Црној Гори не разумијемо како се развија туризам и када то почне да уређује администрација, остаћемо на крају као Сјеверна Кореја.
– У нијансама ћемо се разликовати – истиче Радуловић.
Пад руских и турских гостију могао би довести до 718 хиљада мање ноћења и имати ланчани ефекат на приходе, сезонске послове и цијене.
Ограничен број захтјева за визе у првих осам дана од увођења, само 50 турских држављана, показује да ће ефекат новог режима на долазак гостију бити релативно мали у кратком року.
Он истиче да би било лоше уводити визе за Русе и све остале у оваквој Црној Гори и са овако припремљеним туристичким производом.
– Убијеђен сам да са мало више ангажмана, мало више преговарачке компетенције и јаким аргументима којима би доказали Европској унији да ми имамо велику економску штету и да ће ЕУ морати много више новца да утроши на Црну Гору, ако прекинемо прилив туриста из тих држава, и значајно смањимо финансијску добит, ЕУ би пристала на неки компромис. Подсјетићу вас да је тако било и са Хрватском. Она је до уласка у Шенген зону имала безвизни режим за руске држављане од 1. маја до 1. новембра. То је трајало 5–6 година. За Турску је тај режим још дуже био – казао је Радуловић.
Наводи да очекује да ће Турска и све државе којима уводимо визе ићи принципом реципроцитета. Уколико се то деси, биће огромна штета за нас, каже Радуловић, и додаје да треба онда поједноставити процедуру.
– Ако будемо издавали визе у амбасадама и конзулатима, ту је крај. Ми смо, на примјер из ЦТУ двије године лобирали да се, током туристичке сезоне, укину визе Узбекистанцима. Сада ћемо до Нове године имати захтјев да им уведемо визе, јер смо направили грешку. То је био погрешан потез, јер је са сваког лета из Узбекистана око 20 путника остајало у Црној Гори. Ми то не желимо. Слична је прича и са Азербејџаном – каже Радуловић.
