Миљановић: Изузетна улога Универзитета Црне Горе у друштву и држави

Прије него што се Универзитет Црне Горе развио у највећу црногорску академску установу какву данас познајемо, некада су млади људи у својој потрази за знањем и усавршавањем у различитим научноистраживачким областима били прилично ограничени и усмјерени на универзитете ван Црне Горе.

Од тада се много тога промијенило. У садашњем времену када Универзитет Црне Горе слави свој 50. рођендан чине га 19 факултета и 3 института која десетинама хиљада домаћих и страних студената нуде велики спектар могућности за усавршавање, едукацију и научно истраживачки рад.

Оваквој еволуцији и развоју УЦГ из свог личног искуства је посвједочила проф. др Оливера Миљановић, која је и сама допринијела развоју једне од кључних универзитетских јединица - Медицинског факултета у Подгорици.

У доба њеног опредјељења за будући позив у медицинским дисциплинама њена и бројне генерације прије и послије њене, биле су усмјерене на медицинске факултете бивше Југославије, пошто је Медицински факултет у Црној Гори основан у годинама након завршених готово свих облика формалне академске едукације наше саговорнице. Рану стручну и академску оријентацију докторице Миљановић углавном су обликовали универзитети у Београду и Загребу, те је на њиховим медицинским факултетима имала привилегију да учи од реномираних стручњака. У Београду и Загребу је завршила додипломске студије медицине, постдипломске студије из медицинске генетике, четворогодишњу специјализацију из педијатрије, магистеријум и специјализацију из клиничке генетике.

Ипак, наша саговорница истиче да је осим прилике да стручно стасавају на универзитетима са дугом и богатом традицијом, по повратку са студија у Црну Гору недостајала интеграција младих љекара у истраживачке и научне токове у својој средини, у којој живе и раде. Као кључан тренутак да се тај недостатак промијени Миљановић наводи оснивање Медицинског института, који је од 1997. године био самостална јединица Универзитета Црне Горе.

„Имала сам прилику да стручно стасавам у Дјечијој болници Завода за здравствену заштиту дјеце и омладине Титоград, уз докторе медицинских наука, који су се поред заштите здравља дјеце бавили и научноистраживачким радом у оквиру Медицинског института. Мој први контакт са научним и истраживачким радом потиче из тог периода, када сам у оквиру научноистраживачких пројеката којим су руководили колеге чланови научно-наставног вијећа Медицинског института, била ангажована као главни истраживач на два републичка и једном савезном истраживачком пројекту тадашње Југославије.

Управо ова рана искуства у истраживању у области генетичких поремећаја у Црној Гори, опредијелила су моју даљу стручну и универзитетску каријеру у области педијатрије и геномске медицине. Упоредо завршавам специјализацију из педијатрије на Универзитету у Београду и постдипломске студије из медицинске генетике на Универзитету у Загребу. Након завршене специјализације из педијатрије са оцјеном сумма цум лауде, одлучујем да се вратим у Црну Гору и наставим рад у Клиничко-болничком центру у Подгорици, са задатком који ми је био повјерен, да оснујем службу за медицинску генетику која до тада није постојала у Црној Гори. Даљи мој стручни и стваралачки замах био је фокусиран на два колосијека: оснивање и развијање медицинске и клиничке генетике у Црној Гори и укључење у рад тек основаног Медицинског факултета Универзитета Црне Горе. Оба колосијека нераскидиво су била повезана науком и истраживањем, што ме довело до чланства у Одбору за медицину ЦАНУ од 1998. године. Ова два конвергирајућа правца стручног живота видим у симболу хумане дволанчане ДНК, симболу науке којој је посвећен читав мој стручни и истраживачки живот: геномске медицине,“ присјећа се Миљановић.

Професорица др Миљановић од почетка професионалне каријере ради у Клиничком центру Црне Горе. Била је директорица Клиничког центра Црне Горе од 2007. до 2011. године и директорица Института за болести дјеце КЦ ЦГ од 1999. до 2005. године. Формирала је службу за клиничку генетику на Дјечјој клиници 1993. године. Са тимом сарадника уводи савремене процедуре медицинске генетике и формира Центар за медицинску генетику и имунологију КЦ ЦГ, чији је руководилац од оснивања 2000. године.

У звање асистента на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе бирана је 2001. године, у звање доцента 2011, у звање ванредног професора 2017. године, а у звање редовног професора 2023. године. Наставник је на предметима педијатрија, биомедицина и биоетика и клиничка генетика. Предсједница је Комитета за медицинску етику и биоетику и руководилац Центра за научно истраживачки рад на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе. Била је продеканица за наставу на истом факултету у периоду 2013 - 2018. година. Из овако богатог искуства и чврсте повезаности са овом образовном јединицом, Миљановић истиче енормну важност коју Медицински факултет има за црногорско друштво.

„Изгледа помало претенциозно говорити о „улози Медицинског факултета УЦГ кроз историју“ од 26 година постојања, међутим, идеја да се медицина студира у Црној Гори стара је више од једног вијека. Још 1881. године, зачетник савремене медицине у Црној Гори, доктор Милан Јовановић Батут, покренуо је визионарску иницијативу за формирање Медицинског факултета на Цетињу, истичући неопходност школовања љекара у сопственој држави у циљу подизања квалитета здравствене заштите и промоције здравља. Нажалост ова напредна идеја морала је сачекати скоро један вијек! Шездесетих година прошлог вијека формирају се кључне високошколске образовне установе у Црној Гори, а у оквиру овог високошколског замајца 1967. године поново је покренута иницијатива за оснивање Медицинског факултета. Прво је створена институција која ће даље носити и имплементирати идеју о оснивању медицинског факултета у Црној Гори: Медицински институт,“ наводи Миљановић.

Од Медицинског института, који је био окосница научно истраживачког рада у медицини и промоције значаја медицинских наука у високошколском образовању и окупљања људских ресурса у области медицине, па до цијењеног Медицинског факултета каквог познајемо данас много тога се промијенило, али су заједнички остали племенити циљеви који су покретали, те и даље покрећу ове институције.

„Данас, Медицински факултет Универзитета Црне Горе, упоређујући га са организацијом факултета у окружењу и Европи, укључује заправо пет факултета: три интегрисана академска студијска програма Медицину, Стоматологију, Фармацију, и два примијењена студијска програма Здравствену његу и Физиотерапију. Данас, Медицински факултет својим студентима након завршених интегрисаних и основних студија, омогућава докторске и мастер студије, окупљајући и усмјеравајући према истраживачком раду све заинтересоване студенте, подржавајући креативне истраживачке идеје и јачајући истраживачке капацитете. Данас се Медицински факултет, у оквиру Универзитета Црне Горе налази на трећем мјесту по броју публикација, са 551 објављеним радом у референтним индексираним научним часописима. У том смислу његова значајна улога у црногорском друштву је неспорна када говоримо о образовању стручњака у домену медицинских наука, истраживањима у области медицине и промоцији здравља у свим доменима здравствене заштите.“

Савремени Медицински факултет се истиче и по квалитетној међународној сарадњи, те је обједињеним дјелатностима Медицинског факултета и Центра за геномску медицину и имунологију Клиничког центра Црне Горе, који је наставна база Медицинског факултета, успостављена дугогодишња сарадња у области геномске медицине са бројним истраживачким и дијагностичким центрима широм Европе, међу којима су Универзитетски центар за клиничку генетику у Амстердаму; Центар за геномска функционална истраживања Универзитета у Копенхагену, Универзитетски институт за хуману генетику у Јени, Лабораторија за квантитативну геномску медицину у Барселони. Миљановић посебно истиче важност сарадње и размјене знања у областима геномске медицине и биомедицине које су превасходно усмјерене на веома ријетке болести и поремећаје. Напомиње да је мултидисциплинарни приступ и широка међународна сарадња императив за успјешно откривање поремећаја функције гена, нових мутација и геномских поремећаја.

„Посебно значајном сматрам сарадњу са универзитетским и истраживачким институцијама у окружењу са којима смо остварили значајну сарадњу кроз спровођење билатералних и међународних истраживачких пројеката. Плод билатералне истраживачке сарадње са Клиничким институтом за геномску медицину Универзитетског клиничког центра у Љубљани су објављена значајна истраживања на пољу утврђивања моногенских узрочника урођених аномалија и тешких поремећаја мушког фертилитета. Као партнери учествујемо у два Хоризон 2022 пројекта са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитета у Београду. Интензивну вишегодишњу истраживачку сарадњу остварујемо и са Биолошким факултетом Универзитета у Београду и Војномедицинском академијом у Београду.“

Резултат широке међународне сарадње, а и самосталног истраживачког рада др Миљановић у оквиру Центра за геномску медицину Клиничког центра Црне Горе и Медицинског факултета, огледа се у објављеним радовима у водећим и еминентним међународним научним часописима.

„Истраживања у оквиру геномске медицине и биомедицине неизоставно су спојена са биоетичким изазовима, који се морају дефинисати у правцу потпуне заштите достојанства и дигнитета живота. Стога је биоетика још један фокус мојих дјелатности у оквиру стручних медицинских и образовних дјелатности на матичном факултету, али и у оквиру водећих интернационалних биоетичких организација. Свој допринос на пољу биоетике дајем као предавач на предмету БИоетика и биомедицина на нашем факултету, чланица Интернационалног форума предавача УНЕСКО-ве катедре за биоетику на Универзитету у Хаифи и као чланица Надзорног комитета за биоетику Савјета Европе,“ наводи професорица.

Најобјективнији показатељ доприноса др Миљановић међународном позиционирању Медицинског факултета је годишња награда за посебан допринос развоју научно истраживачког рада и међународном позиционирању Универзитета Црне Горе за 2022. годину, коју јој је додијелио Универзитет Црне Горе.

Своје знање и богато искуство на Медицинском факултету преноси на студенте како би и они једног дана постали квалитетан медицински када који ће лијечити и чинити нацију здравијом.

„Образовање у области медицинских наука веома је захтјеван процес, који изискује изврсно познавање базичних наука, физике, хемије, биологије, математике, вишеслојну надградњу знања о функционисању чудесног људског организма и механизмима који доводе до поремећаја здравља и развоја болести. Круну интеграције усвојених знања представља овладавање вјештинама у бројним медицинским дисциплинама и познавање човјекове психе и њеног утицаја на здравље и настанак болести. Изградња преданости и искреног односа према пацијенту, коме морамо показати да нам је стало до његове добробити, једнако је важан васпитни задатак професора, који се трудим да пренесем заједно са реализацијом образовних цуррицулума,“ истиче Миљановић.

Међу ширим спектром предмета којима подучава студенте, а који представљају интеграцију клиничких дисциплина, био-баука и транслације знања из експерименталне молекуларне науке у клиничку праксу, Миљановић посебно истиче медицинску и клиничку генетику као сложене и свеобухватне мултидисциплинарне медицинске специјалности које обухватају све фазе живота човјека и све органске системе, са посебним освртом на етичке, правне и друштвене импликације које нам доноси фасцинантни технолошки напредак у анализи хуманог генома.

„Земље Западне Европе одавно су препознале значај подизања нивоа генетичке писмености студената медицине, као будућих представника здравственог система који ће бити укључени у бригу о пацијентима са генетским поремећајима у 21. вијеку. Препознајући ове едукативне токове, на Медицинском факултету УЦГ смо приликом акредитације 2016-2017. године, увели нови предмет клиничка генетика на вишим годинама медицине и стоматологије, поред традиционално постојећег базичног предмета хумана генетика на првој години.

Потврда да смо заузели добар правац у овим едукативним иновацијама долази кроз закључке међународног истраживања које је реализовано у оквиру 22 медицинска факултета, у шест балканских земаља јужнословенског говорног подручја. У објављеним закључцима овог истраживања апострофира се да је Медицински факултет Универзитета Црне Горе једини факултет, међу сродним факултетима у балканским земљама са словенским језицима, који нуди образовање из генетике човјека кроз два обавезна предмета на нивоу студија медицине, наводећи га као најбољи примјер интегративног приступа свеобухватном образовању будућих доктора медицине из области генетике, кроз основно образовање из хумане генетике на првој и клиничко образовање из медицинске генетике на петој години студија.“

Као још један позитиван корак који је направио њен матични факултет, Миљановић наводи то што је Медицински факултет осим посвећености едукацији, поставио научно истраживачки рад у жижу својих дјелатности. У складу са Стратегијом развоја Медицинског факултета и циљем јачања конкурентности научно истраживачког рада, 2016. године оформљен је Центар за научно истраживачки рад (ЦНИР), као подорганизациона јединица која за циљ има побољшање инфраструктуре, јачање истраживачких капацитета и повећање улагања неопходних за извођење конкурентних и савремених истраживања у области биомедицине.

„Руководећи овим Центром од 2018. године, повјерен ми је веома одговоран задатак да са тимом истраживача формирамо лабораторију за молекуларну медицину и интегришемо претходно независне претклиничке истраживачке групе у циљу рационализације ресурса, побољшања компетитивности и конкурентности на националном, Европском и глобалном нивоу. У рад Центра интегрисане су и лабораторије са дугогодишњим искуством, које су саставни дио факултета или су наставна база у склопу Клиничког центра Црне Горе, чији капацитети се користе и за наставу и истраживачки рад.“

Професорица посебно истиче да је уз подршку Универзитета Црне Горе и Медицинског факултета, у оквиру ЦНИР-а током 2018 – 2020. године оформљена лабораторија за молекуларну медицину која је данас окосница истраживања у оквиру актуелних научних пројеката Факултета, као и мјесто обуке студената докторских и мастер студија у области молекуларне медицине. У 2022. години основане су и лабораторија за ћелијске културе и лабораторија за спектрофотометрију и поларографију протеина, чијим ће се радом значајно обогатити могућности и проширити поље дјеловања црногорских научника. Истраживачи Медицинског факултета сада су у могућности да самостално изводе референтна истраживања из различитих области медицине, кориштењем савремених молекуларно биолошких и биохемијских технологија.

„Медицински факултет преко Центра за научно истраживачки рад, као истраживачка јединица уписана у регистар иновационе дјелатности Министарства економског развоја, блиско сарађује са новоформираним Институтом за напредне студије Универзитета Црне Горе и његовим Центром за биомедицину, у циљу повећања изврсности резултата истраживачког рада, видљивости и конкурентности наше науке у Европском истраживачком простору.

Намјена Центра је да развија истраживачку мисију, као покретач научне дјелатности и језгро развојних и иновативних активности на Медицинском факултету, кроз интердисциплинарни приступ, јачање међународне сарадње, обуку докторанада и јачање мобилности, студената и наставног и научног особља. Вјерујем да на овај начин стварамо стимулативну атмосферу у којој ће млади истраживачи имати довољно мотива да своју стручну и научну каријеру граде у Црној Гори, уз већу атрактивност Медицинског факултета и за истраживаче из региона,“ наводи Миљановић.

Уз оптимистичан поглед на све иновације и позитивне трансформације које су Медицински факултет, али и комплетан УЦГ доживјели током протеклих деценија, професорица др Оливера Миљановић је упутила честитку Универзитету у сусрет његовом 50. рођендану.

„Универзитет Црне Горе има изузетну улогу у друштву и држави и то треба да остане константа! Свако поређење које симболизује његов значај, попут свјетионика, лучоноше, предводника, изгледа ми недовољно адекватно и сувише колоквијално. Желим да сви укључени у ово универзитетско биће, од емеритуса до бруцоша, и поред неминовних изазова који се јављају кроз вријеме, дијелимо исту преданост његовој мисији, попут Галилеове преданости науци, чији су докази необориви. Е пур си муове! Свим припадницима Универзитета честитам педесетогодиошњи јубилеј, обиљежен завидним резултатима, а Универзитету Црне Горе желим да се увијек креће, расте и покреће све друштвене процесе напретка у развоју црногорског друштва!,“ поручила је Миљановић.

www.ucg.ac.me