ПИШЕ: Др Владан С. Бојић, адвокат
И нацисти, и фашисти, и најсуровији колонизатори и сви ослободиоци односно, сви истребљивачи разних земаља, чак целих континената од “неадекватних и људи и народа” последњих деценија су исковали један изузетно гадан и подао план.
Пошто је искључиво због њих 1948. УН дефинисао “злочин геноцида” управо услед њихових злочина: и њихових гасних комора; и гета; и њихових резервата; и кавеза за друкчије и људе и народе, сада хоће да један цео народ који је само у 20. веку положио око 3 милиона живота у два велика рата и у низу поратних истребљивања био жртва геноцида, био на граници и на прагу да буде потпуно истребљен – да њега осуде за геноцид. Парадигму за геноцид.
Зар само због тога што је у два рата победио управо геноцидне елите и разне идеологије. Геноцидни заиста верују да ће тиме спасити себе, своје душе, свој род и заувек “опрати” векове истребљења свих других (и нас међу њима), и тим да казну за своје злочине избегну и забашуре тако што ће баш за њихове најгоре злочине да изрекну – казну нама.
Оном народу чијих је стрељано 100 за њиховог 1. Оном народу највеће изреке: “Боље гроб него роб.” Зашто велики злочинци својим жртвама никад не могу да опросте за то што су пристали да буду њихове жртве.
Злочинци се својим жртвама свете. То је стара тежња и – од памтивека. Сада се не незивију својим правим именом “геноцидни злочинци”него – ко – спонзорнаши. Они спонзоришу оне народе и оне државе исте или сродне “савести” да би се удружили у унисон – “заједнички злочиначки спонзорашки подухват”. Одсад ће се жртве геноцида преображавати у геноцидне а геноцидни у спонзоре у неке платише да би белосветски спонзори могли да заслужено утону мирне савести у спокојан сан. Проблем је решен, да ли? Биће ипак да је посреди неуобичајен симулакрум.
Коме је паметнОм пало на памет да се напори историјски доказаних истребљивача народа да управо њихове сопствене жртве прогласе огледно геноцидним а себе назову – спонзорима? Спонзорство се по етимологији означава редовно као “покровитељство за разне спортске и уметничке манифестације”. Ту не треба ваљда објашњавати у које се све неприкладне и крајње опскурне сврхе та реч “спонзор” још користи.
Творац ове идеје дефинитивно нема ама баш никакав људски пијетет према жртвама многих геноцида. Како би и имао кад су његови и кад је над њима вековима педантно спроводио геноцид, па зато је и разумно да нема и не може имати објективно никаквог осећаја за то.
Новост је то што су ови спонзори за разлику од других спонзора сада и прописали да ће бити забрањено и да ће се кажњавати сви они који не фермају “производ” спонзорства и свега око чега су се толико мучили, плаћали, притискали и – упињали. “Ко друкчије каже клевеће и лаже!”Зар ће то постати први принцип УН.
