-1000x400-fixwidth.jpg)
Министар "мултипрактик" у више влада режима ДПС-а и некадашњи градоначелник Бара Бранимир Гвозденовић, према писању неких портала, могао би бити једна од наредних "крупних риба" којој ће на рукама "звецнути" лисице због сумње у умијешаност у бројне незаконите радње.
Ову могућност најавио је и лидер ПзП-а Небојша Медојевић. Он је казао да је за очекивати да прва жртва повратка Душка Кнежевића буде Брано Гвозденовић који је годинама важио за корумпираног у врху ДПС мафије у многим приватизационим трансакцијама и другим пословима.
Повратак ДК-ја, како је казао, је и упозорење за Мила Ђукановића да се истраге страних партнера фокусирају на њега и његово најближе окружење. Могућност хапшења Брана Гвозденовића провијава у јавности још од избора 2020. године а поменути фигурира за једног од главних шрафова унутар Демократске партије социјалиста.
Портал "Борба" тим поводом подсјетила је на биографију Брана Гвозденовића као високог функционера Демократске партије социјалиста.
Гвозденовић је након референдума био на челу чак три министарства. Најприје је био министар за економски развој у Влади Жељка Штурановића, а потом након премијерове оставке, од 2008. године, министар економије у Влади Мила Ђукановића. На чело новог Министарства уређења простора и заштите животне средине долази 2009. све до краја 2010. године.
Након двогодишње паузе враћа се у извршну власт 2012. када је, у још једној Ђукановићевој влади, изабран за министра одрживог развоја и туризма. На том мјесту је остао до именовања владе Душка Марковића крајем 2016. године. Једно вријеме био је и градоначелник Бара, гдје је због неиспуњених обећања завриједио надимак "Магла работа".
Афера „Можура“
Афера Можура, која се тиче изградње и рада истоимене вјетроелектране у Црној Гори, са субвенционисаном цијеном струје о трошку црногорских грађана, је тренутно једна од највећих корупционашких афера која потреса Малту, државу чланицу ЕУ. Афера је отворена након што је убијена новинарка Дафне Каруана Галиција. Тадашње Гвозденовићево Министарство одрживог развоја је 15.децембра 2015. издало грађевинску дозволу за ову вјетроелектрану. Из УРА су га тада јавно прозивали да је управо због Можуре више пута путовао на Малту.
Потом је из коалиције Црно на бијело објављено да су Гвозденовићеви рођаци (браћа од тетке) и бивши службеници МОРТ-а Марко и Бојан Вујовић повезани са афером Можура и да се њихова имена налазе у документима која истражују малтешко и црногорско тужилаштво.
Бојан Вујовић је, према документима са Малте, био пуномоћник фирме Цифидекс и он је у њихово име потписао купопродајни уговор са државном компанијом "Енемалта". За тај уговор се на Малти цијени да је био корупционашки. Марко Вујовић је, као власник фирме "Мanagement коnsulting Мontenegro пружао услуге „развоја пројекта“ изградње вјетроелектране од 2015. до 2017. Потом је његова фирма угашена, а он је постао извршни менаџер фирме "Адриатиk капитал адвисорy", која је консултантске услуге продавала фирми Можура Винд Парк. Специјално државно тужилаштво је средином августа саопштило како врши извиђај законитости конуслтантских послова који су вршени за вјетропарк Можура.
Афера “Снимак”
Некадашњи директор ДПС-а Бранимир Гвозденовић познат је и по афери „Снимак“ која је дубоко потресала Црну Гору, али и њен епилог нисмо видјели јер је Тужилаштво одбацило наводе да се ради о кривичном дјелу.
Доказе за аферу су аудио записи који свједочи о намјерама ДПС да своје чланове и симпатизере запошљава не само парама пореских обвезника већ и оним који стижу из Европске Инвестиционе банке као финансијске институције Европске Уније.
,,Озбиљна су очекивања од Фонда рада тако да треба убрзати одређене активности, нешто из расположивог фонда а нешто из фонда који ће реализовати преко пројекта Европске инвестиционе банке”.
Био је то најновији тонски запис у оквиру афере “Снимак“ у коме је на сједници предсједништва ДПС-а, одржаној уочи прошлогодишњих парламентарних избора, тадашњи политички директор Бранимир Гвозденовић говорио о томе да се отпремнине бившим радницима који су чланови и симпатизери владајуће партије исплаћују преко Фонда рада новцем који би се дијелом обезбиједио и од Европске инвестиционе банке.
Тему отпремнина, како се наводи, отворио је предсједник Општине Мојковац, Дејан Медојевић.
„И друга веома битна ствар је да отпремнине из Фонда рада директно усмјеримо према нашем чланству и сматрам да ће нам то директно помоћи на терену“, казао је тада Медојевић.
Такође у аудио записима који су пуштени у јавност између осталог Гвозденовић казао је да казао је у децембру 2012. , да је неважеће листиће са парламентарних избора, требало претворити у гласове за његову партију како би освојили 40. посланички мандат.
„Да смо на сваком шестом, од 1.150 бирачких мјеста, неважећи листић претворили у листић ДПС-а, односно европске коалиције, имали би тај четрдесети мандат“, додао је Гвозденовић.
Он је на сједници ГО казао да је гласање путем писма значајан ресурс ДПС-а.
„То је озбиљан потенцијал, 15.290 бирача гласало је путем писма, а у неким општинама смо јако добро одрадили тај дио посла. Тамо гдје смо се некада опекли, и гдје су неке друге структуре успјеле прије да направе резултат, сада смо ми то урадили“, навео је Гвозденовић.
Афера „Атлас“: За одмор Ђукановићима и Гвозденовићу 23.000 евра
Предсједник Атлас групе Душко Кнежевић је из доскорашњег „егзила“ у Лондону, за подгоричку штампу, уз факсимиле докумената устврдио како је плаћао рачуне за луксузни боравак шефа државе и ДПС-а Мила Ђукановића у Дубаију.
Према фактурама које је доставио, Кнежевић је у марту 2010. године платио рачуне за Ђукановићеву супругу Лидију и за бившег потпредсједника Скупштине Црне Горе, високог функционера ДПС и тадашњег министра уређења простора и заштите животне средине Бранимира Гвозденовића у износу од 23.000 евра.
Ђукановићи и Гвозденовић су били смјештени у ексклузивном хотелу “Ван анд онли ројал Мираж“, резервисаном за госте високе платежне моћи.
Кнежевић је навео, да је укупни цех био много већи и да све што је платио током боравка шефа црногорске државе, његове супруге и сарадника у Дубаију, укључујући и активности мимо смјештаја и превоза, прелази износ од 50.000 евра.
Такође, Душко Кнежевић је објавио на свом Инстаграм профилу нови видео у којем показује присност за предсједником Црне Горе Милом Ђукановићем.
У новом видеу, Кнежевић, Ђукановић, али и тадашњи потпредсједник Скупштине Бранимир Гвозденовић уживају у чарима француског луксузног љетовалишта Сен Тропеа.
О којем луксузу је ријеч, говори податак да је за „специјалне госте“ храну припремао један од најпознатијих кувара на свијету Гордон Ремзи.
Од намјештаја и жичаре до елитних локација на мору
Једна од многобројних афера са којима се повезује Бранимир Гвозденовић је и фирма Планет која је добијала тендере иако је биљежила пословне губитке.
Према подацима из Централног регистра предузећа, фирма Планет у сувласништву Гвозденовићевог пашенога Љубише Шестовића, дуги низ година бавила се продајом намјештаја и добијала послове на тендерима прије, али и након изгласавања независности 2006. године. Та фирма је до 2011. имала шифру дјелатности производња кухињског намјештаја, када су се власници преоријентисали на постављање електричних инсталација. Почетком 2014, према подацима из Централног регистра, Шестовић напушта фирму, препуштајући је дотадашњем партнеру (сувласнику).
Доступни подаци из финансијских извјештаја Пореске управе показују да је Планет од 2013. до 2019. биљежио пословне губитке, изузев у 2017.години када је остварен нето профит у износу од 717 хиљада евра, и то захваљујући тзв. осталим приходима који се не тичу основне дјелатности друштва. У 2013. години губитак је износио 194,6 хиљада, 2014. години 45,2 хиљаде, 2015.години 60,29 хиљада, 2016. години 79,5 хиљада, 2018.години 108,8 хиљада и у 2019.години губитак је износио 43,7 хиљада евра.
Дирекција јавних радова, односно, Министарство одрживог развоја и туризма, објавили су крајем јула 2016.године рјешење о избору најповољније понуде за изградњу шестосједе жичаре на локалитету Колашин 1600 у општини Колашин.
Посао је за укупну цијену од 8.979.740 евра и гарантним роком од пет година, додијељен конзорцијуму који чине подгоричка фирма Еминент, чији је власник др Ратимир Савељић и аустријски Допелмајер (Доппелмаyр Сеилбахнен ГмбХ Аустрија) са подизвођачима. Прихваћена цијена је, иначе, била већа од цијене коју је Допелмајер, један од највећих произвођача жичара у свијету, понудио годину раније, на тендер који није завршен потписивањем уговора о изградњи жичаре.
Директну везу Гвозденовића са Савељићем немогуће је доказати, али постоји низ случајности и неспорних чињеница које могуће указује да је овај вриједан посао, пар година раније, унапријед намијењен за извођаче из Аустрије, када су партнери из Црне Горе били још непознати.
Понуђачи из Словеније који су се жалили на Одлуку о избору најповољнијег понуђача указали су, поред осталог, и на чињеницу да је Савељић у том тренутку већ био ангажован на неколико послова код Електропривреде Црне Горе – у мјесту Клинци код Херцег Новог и на реконструкцији трафостанице Пржно.
“Оваквим ангажманом не само да је обесмишљен Закон о раду, већ су и озбиљно уздрмани темељи Ајнштајнове теорије релативности…”, замјерили су Словенци спочитавајући да један човјек не може одједном обављати неколико послова који захтијевају осмочасовно радно вријеме.
Оно што они нијесу помињали јесте чињеница да је Гвозденовић, као некадашњи ресорни министар имао снажан утицај на одлуке ЕПЦГ, што лично што преко својих људи у борду и менаџменту ЕПЦГ, прије свега Срђана Ковачевића, бившег извршног директора и предсједника борда Електропривреде.
Увертира и за тај пропали тендер, на којем су такође учествовали Аустријанци, а о чему су црногорски медији извјештавали, била је посјета министра одрживог развоја и туризма Гвозденовића Бечу још у јануару 2014. када је обишао произвођача жичара Допелмајер. До те посјете је дошло током Међународног сајма туризма у Бечу. Боравак у Аустрији министар је, како је тада саопштено из његовог кабинета, искористио “да се по ранијем позиву састане и са менаџментом компаније Допелмајер”.
Према доступним подацима са сајта Министарства приликом сусрета црногорских и привредника Аустрије у јуну 2015. компанију Допелмајер представио је Андреа Коцовски. Међу нашим представницима био је Велибор Горановић, из Одјељења за развој приоритетних пројекта Министарства одрживог развоја и туризма који је представио туристичке и инвестиционе потенцијале. Горановић је, потом, био члан Комисије за оцјену и вредновање понуда наручиоца која је одлучивала о избору најповољнијег понуђача конзорцијума Еминент- Допелмајер.
Савељићева фирма Еминент је, иначе, дуги низ година раније имала уносне послове и са Електропривредом Црне Горе, којој је продавала опрему, посебно Функционалној цјелини Дистрибуција и у периоду док је Гвозденовић био предсједник Одбора директора ЕПЦГ. Гвозденовић је контролу задржао и након званичног одласка из управе ЕПЦГ пошто је, након смјене бившег извршног директора Радомира Миловића, за извршног директора ЕПЦГ постављен Срђан Ковачевић, његов некадашњи сарадник из Секретаријата за развој.
Док је Гвозденовић као предсједник борда газдовао Електропривредом, Ковачевић је постао директор Преноса. Када је министра 2005. Закон о конфликту интереса натјерао на одступницу из Одбора директора ЕПЦГ, замијенио га је Ковачевић. У јулу 2008. Ковачевић је постао предсједник Борда ЕПЦГ и на тој функцији се задржао до оставке, почетком 2017. године.
Према извјештају о јавним набавкама из 2016. године, фирма Еминент се нашла на 7. мјесту на листи понуђача са највећим уговореним набавкама у тој години, пошто су добили уговоре у укупној вриједности од 10.070.390 евра. Еминент се и 2015. године нашао на тој листи са укупним уговореним набавкама у износу од 2.066 597 евра.
Према доступним подацима Пореске управе, фирма Еминент је 2013. годину завршила са нето профитом у износу од 98.438 евра, 2014. годину са 37.428 евра, 2015. годину са 44.947 евра, 2016. са 117.749 евра, 2017. са 182,784 евра, 2018.годину са 93.181 евро и 2019. годину са 46.346 евра.
Многе је, у другој половини септембра 2019, изненадила вијест да је на састанку код премијера Душка Марковића, на којем се разговарало о градњи луксузног ризорта Риц Карлтон Монтенегро у Херцег Новом, присуствовао Марко Гвозденовић, син потпредсједника Скупштине Гвозденовића. Премијер је заправо требало да разговара са представницима компанија Нортстар и Мариот, а Гвозденовић млађи био је, очигледно, у улози њиховог консултанта. Посао фирме Нортстар извршна власт је раније прогласила за пројекат од државног значаја.
Фирма Нортстар, иначе, изградњу поменутог комплекса, који се популарно звао Монтросе, планирала је још од 2014. године, на западном дијелу полуострва Луштица. Пројекат је обухватао и плажу Добреч. Компанија Нортстар, претходно је закупила 505.000 квадрата земље у ували Доњи Клинци на Луштици.
На школовање двоје дјеце Бранимир Гвозденовић потрошио најмање 370 хиљада евра
Дугогодишњи Владин функционер и бивши потпредсједник Скупштине Црне Горе Бранимир Гвозденовић је за школовање своје двоје дјеце у Милану и Лондону потрошио најмање 370 хиљада евра. Тај износ Гвозденовић није могао уштедјети од званичних прихода, а Гвозденовић је рекао да је „имао помоћ шире родбине“, без даљег образложења.
Та помоћ би, уз претпоставку да је Гвозденовић водио врло скроман живот, морала бити најмање 100 хиљада евра. Толики износ помоћи, односно поклона, дугодишњи државни функционер био је обавезан навести у свом извјештају о приходима и имовини.
Подаци, до којих је дошао Истраживачки центар МАНС-а, показују да је Гвозденовић за школовање своје дјеце на престижним европским факултетима у периоду од 2007. до 2016. године потрошио најмање 370 хиљада евра. Истовремено, према Гвозденовићевим извјештајима о имовини и приходима, цијела његова породица је за тих девет година укупно зарадила непуних 330 хиљада евра.
То значи, све да Гвозденовић и није дао ни цента за храну, режије и друге трошкове живота њега и његове супруге, опет би му недостајало 40 хиљада евра за школовање дјеце у иностранству.
Када укључимо чак и врло скромне трошкове живота брачног пара Гвозденовић за период од девет година, очигледно је да је за школовање њихово двоје дјеце у европским метрополама недостајало најамање 100 хиљада евра.
Ако је школовање дјеце финансирано из легалних прихода, отвара се питање од чега је живјела породица Гвозденовић девет година, колико је трајао боравак њихове дјеце у Лондону и Милану.
Школовање Марка Гвозденовића у Милану и Лондону је коштало његову породицу најмање 147 хиљада евра.
Марко је студије на Боццони универзитету у Милану почео 2007. године. Подаци овог универзитета показују да је његово трогодишње школовање коштало породицу Гвозденовић најмање 36 хиљада евра.
Уколико млађи Гвозденовић није изнајмљивао стан већ живио у у студентском дому, то је његовог оца морало да кошта још најмање 20 хиљада евра за комплетан период студирања, показују подаци о цијени студентског смјештаја у оквиру миланског универзитета. Уколико је Марко Гвозденовић, пак, изнајмљивао стан, то је породицу коштало и више, јер најнижа мјесечна закупнина стана у близини тог универзитета износи 800 евра.
Када се на ове трошкове, додају и минимални трошкови живота у Милану за период од три године, у износу од око 30 хиљада евра, укупно школовање млађег Гвозденовића није могло коштати мање од 86.000 евра.
Након стицања дипломе на Универзитету Боццони 2010. године, млађи Гвозденовић исте године уписује постдипломске студије из међународоног бизниса на британском Хулт универзитету. Према подацима са тог универзитета у Лондону, укупна цијена мастер студија које је похађао Гвозденовићев син износила је око 36 хиљада еура.
На сајту овог универзитета, осим података о цијени школарине, постоје и процјене трошкова живота у Лондону који укључују смјештај и основне животне потребе, а за једну годину они износе око 25 хиљада евра, што значи да је Бранимир Гвозденовић за школовање сина у Лондону издвојио најмање 61 хиљаду евра.
Петогодишње школовање Марије Гвозденовић у Лондону и Оxфорду је коштало око 225 хиљада евра
Марија Гвозденовић је средњошколско образовање дијелом стицала у школи „Ст Kлаире“ у Оксфорду од 2011. до 2013. године. Школарина са смјештајем, како показују званични подаци те установе, за двије године није биле мање од 90 хиљада евра. Остали трошкови живота у Оxфорду, под условом да је живот био скроман, за двије године морали су износити макар 20 хиљада евра, па је цјелокупно школовање у овој средњој школи коштало око 110 хиљада евра.
Даље школовање Марија Гвозденовић је наставила 2013. на “City of London Универзитy CASS”, гдје годишња школарина износи 11.000 евра, односно 33.000 за три године. Гвозденовићева је, према доступним подацима о цијенама смјештаја за три године у Лондону морала потрошити најмање 52.000 евра. Када се на то додају и други годишњи трошкови живота у Лондону у износу од око 30.000 евра, Маријино школовање на том Универзитету је породицу Гвозденовић коштало најмање 115.000 евра.
