"Мјере тајног надзора" и "угрожавање националне безбједности"

ПИШЕ: Јован Пламенац

„Национална безбједност“ и „мјере тајног надзора“ у Црној Гори су замагљени појмови. Можда и другдје, али у Црној Гори свакако.

Из онога што се види у јавности, чудни су критеријуми утврђивања ко угрожава црногорску нациналну безбједност и кога треба ставити под мјере тајног надзора. Као што су чудни и критеријуми одобравања привременог боравка у Црној Гори и додјеле црногорског држављанства.

Српским интелектуалцима књижевнику Матији Бећковићу, професору Дејану Мировићу и историчарима Чедомиру Антићу и Александру Раковићу 2018. године није допуштено да уђу у Црну Гору.

У јулу 2020. године беранском пароху Стефану Милановићу, свештенику Епархије будимљанско-никшићке ускраћен је боравак у Црној Гори. Нешто раније, почетком марта исте године, на подгоричком аеродрому није допуштено да уђе у Црну Гору острошком монаху Станку Пешуту, због нерегулисаног боравка. Шесторици свештеника Епархије милешевске у Пљевљима 2014. године полиција није одобрила дозволу за привремени боравак…

Већ убрзо након одвајања Црне Горе од Србије брутално покраденим референдумом, режим Мила Ђукановића проблематизовао је боравак у Црној Гори свештеника Српске православне цркве који нијесу имали црногорско држављанство. Молбе свештеника и монаха СПЦ за привремени боравак у Црној Гори, и жалбе на одбијање тих захтјева, мјесецима, каткад и годинама, уз измишљање разних разлога и изговора, стављане су на „режим чекања“. Тако је у Црној Гори 2011. године било 86 свештеника и монаха Српске православне цркве којима није био одобрен боравак у овој држави.

Најпознатији правни спор са Државом који је, захтијевајући статус привременог боравка у Црној Гори по законом јасно дефинисаном основу спајања породице, био је онај који је, почев од 2012. године, водио подгорички парох протојереј-ставрофор Велибор Џомић. МУП је доносио рјешења да он нелегално борави у Црној Гори, а Управни суд је та рјешења обарао. У фебруару 2015. године МУП му је наложио да напусти Црну Гору, на основу мишљења АНБ да представља опасност по националну безбједност. Неколико дана након што је он изашао из Црне Горе, Управни суд је поништио одлуку МУП-а и дозволио му је привремени боравак до окончања поступка о његовом статусу. Ипак, и поред пресуде Управног суда, 16. фебруара је враћен са граничног прелаза Враћеновићи, „по усменој наредби надређених“.

Након пет година, и седам пресуда Управног суда у његову корист, протојереј-ставрофор Велибор Џомић добио је дозволу за привремени боравак у Црној Гори, по основу спајања породице.

У исто вријеме никакав проблем да уђу у Црну Гору, и да се у њој башкаре, нијесу имали вође косовске злочиначке УЧК Тачи, Харадинај, Весељи, Чеку те нарко бос Насер Кељменди. Кељменди је приликом судског процеса који се против њега 2013. године покренут у Сарајеву а вођен у Приштини, када је био оптужен за убиство и трговину наркотицима, као јемство за укидање притвора понудио своје некретнине у Црној Гори чија је вриједност процијењена на више милиона евра, једину своју имовину која, и поред захтјева Тужилаштва БиХ и Стејт департмента, није била блокирана.

Био је ово препознатљиви рукопис режима Мила Ђукановића.

На изборима 30. августа 2020. године Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића је поражена. Али…

Криминалци из Србије Вељко Беливук и Марко Миљковић боравили су у Црној Гори у јануару 2021. године, иако им је претходно забрањен улазак у земљу због угрожавања националне безбједности. Специјално државно тужилаштво у међувремену је формирало предмет у којем њих двојицу сумњичи да су у октобру 2020. године ушли нелегално у Црну Гору и код Даниловрада убили двоје људи.

Ступањем на дужност министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића и новог руководства Управе полиције, на основу Закона о унутрашњим пословима од 3. јула 2021. године, почетком новембра исте године укинута је забрана уласка у Црну Гору за 18 странаца којима је та мјера била изречена иако за то нијесу постојали законски разлози. Међу њима су били син предсједника Србије Александра Вучића Данило, политичари Владимир Ђукановић и Милица Ђурђевић, предсједник ФК Црвена звезда Звездан Терзић, бивши фудбалер Душан Савић, пјевач Владо Георгијев…

Након смјене власти у Црној Гори, од новог директора Агенције за националну безбједност Дејана Вукшића професор Дејан Мировић је затражио да објелодани документ на основу којег му је МУП 2028. године забранио да уђе у државу у којој је рођен и одрастао. Како овај то није учинио, против њега је 22. августа 2022. године поднио кривичну пријаву. И Управни суд и Заштитник људских права и слобода (Омбудсман) наложили су Вукшићу да објави документ из времена владавине режима Мила Ђукановића на основу којег је професору Мировићу 2018. године забрањен улазак у Црну Гору, али он то никада није учинио.

У октобру 2022. године бившем рукометашу Владимиру Мандићу није допуштемо да уђе у Црну Гору из разлога „националне безбједности“. Убрзо потом, из истог разлога, са тиватског аеродрома враћен је за Београд Братислав Стојиљковић, власник ТВ „Адрија“ и игуману манастира Дајбабе Данилу Ишматову забрањено је да се врати у Црну Гору. Црногорски медији објавили су да је протојереју-ставрофору Велибору Џомићу поново забрањен улазак у Црну Гору, када и дајбабском игуману Данилу, али је нешто касније МУП то демантовао.

Милани Бабић, професору српског језика и дипломираном теологу, књижевнику и новинару из Требиња, аутору књиге „Српско питање на прелому епоха“, 29. априла 2023. године на граничном прелазу Илино Брдо није допуштено да уђе у Црну Гору. Разлог, наравно, „национална безбједност“. Забрана јој је стављена на годину дана, почев од 29. септембра 2022. године.

У вријеме забране, не знавши за њу, Милана Бабић је 13. новембра 2022. у Подгорици, у склопу манифестације „Дани Матице српске – друштва чланова у Црној Гори“, отворила изложбу „Руско-српски односи у доба Петра Великог“. Службеници на граничном прелазу су се нашли у чуду када су то видјели и нијесу имали објашњење.

На ову забрану она је 5. маја подније жалбу која је, као неоснована, одбијена рјешењем од 30. маја које је потписао министар унутрашњих послова Филип Аџић.

Милани Бабић забрана уласка у Црну Гору продужена је 28. септембра 2023, опет на годину дана. Дакле, та забрана и сада је на снази.

Уочи парламентарних избора 2020. године, на медијској сцени Црне Горе мистериозно се појавио портал Udar.me. На њему је за кратко вријеме, помпезно, као „мегаексклузивно“, оклеветано око 235 људи: политичара, новинара, свештеника, војних лица…, све јавних противника режима Мила Ђукановића, да су сарадници србијанске безбједносне агенције БИА. У судском процесу против Државе тим поводом, њих дванаесторицу заступа подгорички адвокат Никола Ангеловски. Он је Агенцији за националну безбједност послао упит да ли су од њене стране предузимане мјере прикупљања података за сваког од њих појединачно, да ли Агенција води евиденцију њихових личних података и да им се, уколико постоје, документа о прикупљеним подацима ставе на увид.

У одговру који је потписао директор АНБ Борис Милић пише:

„…обавјештавамо Вас да Агенција за националну безбједност није предузимала мјере прикупљања података о Вама, нити води евиденцију Ваших личних података, те сходно наведеном, не постоје документа о прикупљеним подацима која би Вам се могла ставити на увид“. То пише у одговору свима осим епископу будимљанско-никшићком Методију и барском пароху протојереју Јовану Пламенцу. У одговору њима двојици пише: „У поступку по наведеном захтјеву утврђено је да би удовољавање истом могло отежати или онемогућити извршење одређених послова из надлежности Агенције те, у складу са чланом 18 став 3 Закона о Агенцији за националну безбједност („Службени лист“, бр. 28/05 и 86/09 и „Службени лист Црне Горе“, бр. 73/10, 20/11 и 08/15), Агенција није дужна да поступи у складу са ставом 2 наведеног члана“.

Из овог одговора произилази закључак да су владика Методије и свештеник Јован Пламенац, којима је Удар импутирао активну сарадњу са БИА, и даље под тајним надзором АНБ.

Очито, Демократска партија социјалиста, која је са партијама прирепцима три деценије гушила велики дио црногорског народа који јој није био податан, иако поражена на изборима 2010. године, није развлашћена, ни у извршној ни у судској власти, самим тим ни у „тајној“ ни у „јавној“ полицији. Критеријуми „националне безбједности“ и „мјера тајног надзора“ и даље су у рукама њених кадрова.