Kad tad će proći!

Kad tad će proći

(Stihovi: Dušan Stojanović; recituje: Žarko Laušević)

U kutiji pod krevetom još uvek,
Stanuje nešto požutelih slika,
Mladost, osmesi, prošli vek
I jedan akvarel poznatog lika.

Mrve hrabrosti retko skupim,
Poslednja kapija odbrane nestane,
Kartu za bioskop prošlosti kupim
I njeno oko u moje stane.

Ponovo tramvaj kruži oko Slavije,
Nad gradom oblaci dremaju,
Bluz malih koraka u glavi je,
Plave se kiše spremaju.

Na uglu kod pozorišta stojim,
Večeras igraju Glembajevi – Krleža,
Srcem otkucaje sata brojim,
Dok čekam da dođe od Manježa.

Iznajmljena soba u dnu dvorišta,
Jedan krevet i poster glumca iz novina,
Nama sem nas nije trebalo ništa,
Možda koja kap belog vina.

Al` Neko je nemaran sve srušio,
Na lošem mestu presek`o špil,
Rasparao život pa pogrešno ušio,
Neko je rđav sklopio dil.

Sad mi ponekad Hadson glumi Dunav,
Ko šmirant bedno krade mi noći,
I kad u laž potonem sav,
Ponavljam samo: I ovo će proći, kad tad će proći.