Закон о статусу потомака породице Петровић Његош представља више него снажан подстрек државе процесу реституције у Црној Гори и враћања имовине породицама, задужбинама, црквама и вјерским заједницама, одузете кроз историју под изговором различитих идеолошких и политичких аргумената, оцијенио је предсједник Комисије за повраћај и обештећење у Бару Божидар Чармак.
Скупштина Црне Горе усвојила је синоћ Предлог закона о статусу потомака династије Петровић Његош, чије су предложене измјене прошле године изазвале бурне реакције у јавности.
Чармак је у саопштењу казао да сматра да је предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић поступио „храбро и државнички“ када је овај предлог закона ставио на дневни ред и тиме, како наводи, фактички означио почетак свеобухватног законодавног процеса.
„Чији је циљ имовинска и друштвена рехабилитација свих појединаца и друштвених група погођених спровођењем правног и административног насиља над имовином, под изговором идеолошких и политичких разлога.
Без обзира што је поступак реституције започет прије више од 20 година, евидентно је да је у државној управи до сада спровођен невољно, у лошем законодавном руху које не омогућава дјелотворан процес реституције. Илустрације ради, посебан закон о реституцији црквама и вјерским заједницама, предвиђен законом, никада није донесен, иако је законска обавеза постојала више од двије деценије“, истакао је Чармак.
Према његовим ријечима, кроз овакав приступ држава показује да процес реституције схвата као један од најважнијих развојних и демократских пројеката, упоредив по значају са великим инфраструктурним подухватима.
„Ово је питање дјелотворног демократског односа према приватној својини и способности државе да је заштити. Не треба затварати очи ни пред потребом значајних измјена процесних одредби Закона о повраћају и обештећењу који се примјењује на физичка и правна лица, јер је то једини дјелотворан начин да се стави тачка на поступак реституције који формално траје више од двадесет година“, навео је Чармак.
Он сматра да Закон о статусу потомака породице Петровић Његош не представља изолован примјер имовинске и друштвене рехабилитације једне породице.
„То је почетак системског законодавног процеса који је љековит за друштво и здрав за будући однос државе према приватној својини“, поручио је.
Чармак је додао да усвојени закон носи и снажну симболичку поруку да у Црној Гори више не може бити простора за идеолошки мотивисане ударе на приватне власнике, предузетнике, цркве и вјерске заједнице, породице и појединце.
„Овај закон се може схватити као најава суштинске и свеобухватне поруке да се у Црној Гори не може десити да приватни власници, предузетници, цркве и вјерске заједнице, породице и појединци буду изложени правном, административном и имовинском насиљу због политичких или идеолошких разлога. На такве праксе стављена је историјска тачка коју нико у будућности неће моћи да избрише или занемари“, казао је он.
Према његовим ријечима, усвојени закон представља почетак нове етапе правне сигурности, иза које стоји држава, без обзира да ли је ријеч о династији Петровић Његош, Карађорђевићима, Српској православној цркви, Католичкој цркви, Исламској заједници, Јеврејској заједници, угледним породицама, привредницима или појединцима.
„Усвајање овог реституционог закона добар је и пресудан корак за све оно што слиједи и што још чека рјешење у области слободе приватне својине, која је једнако важна за све грађане, као и за све оне који ће у будућности своју имовину и капитал доносити у Црну Гору и доприносити развоју и богатству државе“, закључио је Чармак.