Црмничани: Црква на Румији није окупација-Космет нас учи куда воде захтјеви за рушење светиња
Удружење Црмничана „13. јул“ огласило се поводом петиције којом се тражи рушење цркве Свете Тројице на Румији, поручивши да се на овакве иницијативе мора одговорити разумом и одговорношћу, али и јасним упозорењем да захтјеви за уклањање богомоља не могу донијети ништа добро Црној Гори.
Из Удружења посебно указују на то што иницијативу, како наводе, покрећу и подржавају политички представници албанске заједнице. Према њиховој оцјени, они би требало да буду свјесни да Румија није само питање једног објекта, већ једно од осјетљивих мјеста црногорске историје, традиције и идентитета.
У саопштењу подсјећају на искуство Косова и Метохије. Наводе да је британски парламент 2009. године, позивајући се на податке ОЕБС-а и УНМИК-а, саопштио да је од 1999. године уништено или оштећено 155 српских православних цркава и манастира.
Према тим подацима, током 1999. године уништено је или оштећено 76 цркава, док је још 30 светиња страдало током мартовских нереда 2004. године. Удружење се позива на податке објављене у британском парламентарном запису „Hansard“.
Као новији податак наводе и изјаву министра културе Србије Николе Селаковића, који је рекао да је од 1999. године на Косову и Метохији уништено 156 српских цркава и манастира.
Из Удружења истичу да, без обзира на разлике у методологији и периоду на који се процјене односе, остаје чињеница да је ријеч о више од 150 православних светиња које су послије 1999. године уништене или тешко оштећене.
Наглашавају, међутим, да овај примјер не користе као аргумент против било ког народа, већ као упозорење против политике у којој се рушење туђе светиње представља као легитиман начин „ослобађања“ неког простора.
Удружење зато поставља питање шта би се догодило када би, након петиције за рушење православне цркве, неко покренуо иницијативу за рушење џамије.
„Ако је прихватљиво сакупљати потписе за рушење православне цркве, шта ће бити сјутра када неко сакупи другу хиљаду потписа за рушење џамије?“, питају из Удружења, додајући да се тиме отвара питање да ли би тада исти они који данас подржавају овакву петицију тражили разум, толеранцију и суживот.
Поручују да Црмничани неће позивати на рушење било чије богомоље, али да истовремено неће ћутати када се тражи рушење њихове.
Подсјећају да се на овим просторима вијековима живјело са комшијама различитих вјера и народа и да је очување мира једнако важно као и очување сопствене традиције.
Због тога, како наводе, не прихватају да се њихова историја и традиција проглашавају окупацијом, нити да се православна црква на Румији представља као нешто што треба „ослободити“ њеним рушењем.
Из Удружења додају да их посебно забрињавају све учесталији покушаји, како оцјењују, потирања историје, симбола и традиције Црне Горе. Као примјер наводе и иступе појединих представника такозваних борачких организација који, како тврде, деценијама након историјских догађаја себи дају за право да одређују шта је црногорско, а шта није.
Ипак, наглашавају да њихов одговор неће бити мржња према било ком народу.
„Ако неко тражи рушење наше цркве, нећемо тражити рушење његове џамије“, поручили су, истичући да у томе виде суштинску разлику између свог приступа и политика које би Црну Гору могле претворити у простор сталних сукоба.
Од државних институција и политичких партија које у својим програмима истичу заштиту цркава, вјерских заједница, културног насљеђа и мултивјерског карактера Црне Горе очекују реакцију.
Њихово ћутање пред јавним захтјевом за рушење православне богомоље, како наводе, забрињава.
Удружење истиче да од институција и политичких партија не тражи да стану против било ког народа или вјере, већ да се изјасне о принципу да се у Црној Гори богомоље не руше зато што припадају другој вјери, народу или традицији.
Наводе и да не желе да вјерују да би се трагична пракса са Косова и Метохије могла поновити у Црној Гори, али да управо због тога треба бити опрезан када се појаве захтјеви за рушење православних светиња.
Уколико, како поручују, не побиједе разум, одговорност и поштовање различитости, нико не може знати гдје би се једног дана могли зауставити захтјеви за „ослобађањем“ Црне Горе од њене историје.
Зато позивају иницијаторе и потписнике петиције да је повуку и схвате да се мир у Црној Гори не гради уклањањем богомоља и прекрајањем историје.
„Румија није ничија окупација. Румија је дио Црне Горе“, поручили су.
Закључују да онај ко покушава да рушењем туђе светиње „ослобађа“ Црну Гору, заправо је не ослобађа, већ је поново дијели.
Из Удружења још једном позивају на разум, али и на опрез.
Поручују да ће Црмничани чувати своју историју, традицију и симболе, али и мир са комшијама, истичући да је то насљеђе њихових предака.
„Ко данас тражи да се руши туђе, мора да зна да је отворио врата питању: ко је сљедећи? Ми та врата не желимо да отворимо“, закључују из Удружења Црмничана „13. јул“.
