Црна Гора празнује 213 година од Његошевог рођења: Нерадни 13. и 14. новембар

Поводом Његошевог дана, црногорског празника културе који се обиљежава 13. новембра, нерадни дани биће петак, 13. и субота, 14. новембар, саопштено је из Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога. Празник је посвећен Петру II Петровићу Његошу, владици, владару, пјеснику и једној од најзначајнијих личности историје Црне Горе и српске књижевности.

Како су прецизирали из Министарства, нерадни дани одређени су у складу са Законом о државним и другим празницима, којим је Његошев дан установљен као празник културе.

То значи да ће за већину запослених који раде у петодневној радној седмици празнични одмор бити спојен са недјељом, 15. новембром.

Из Министарства су подсјетили да поједине институције и службе, упркос празнику, морају обезбиједити несметано функционисање послова од јавног значаја.

„Државни органи, органи локалне самоуправе, јавне установе, јавна предузећа и други субјекти који обављају дјелатности од јавног интереса дужни су да у празничне дане обезбиједе вршење послова чијим би прекидом могле наступити штетне посљедице по грађане или државу“, наводи се у саопштењу Министарства.

То се посебно односи на здравствене, безбједносне, комуналне и друге неопходне службе, које ће рад организовати у складу са својим обавезама.

Од када се званично прославља Његошев дан?
Његошев дан установљен је измјенама Закона о државним и другим празницима које је Скупштина Црне Горе усвојила 2021. године, а први пут је као званични празник културе, уз нерадне дане, обиљежен 13. новембра 2022. године.

Датум празника везан је за рођење Петра II Петровића Његоша, који је рођен 13. новембра 1813. године у Његушима, у породици Петровић.

Његош је био митрополит црногорско-приморски, владар Црне Горе и један од највећих пјесника српског језика. Његова дјела „Горски вијенац“, „Луча микрокозма“ и „Лажни цар Шћепан Мали“ оставила су неизбрисив траг у књижевности, философији и духовном насљеђу.

Посебно мјесто у његовом стваралаштву заузима „Горски вијенац“, дјело у којем су испреплетени историјска сјећања, питања слободе, вјере, морала и народног идентитета.

Његошево име и данас повезује Цетиње, Ловћен и читав простор Црне Горе са широм српском књижевном и духовном традицијом, док његова дјела представљају важан дио културне баштине који се проучава и изван граница региона.

Установљавањем Његошевог дана као званичног празника културе, Црна Гора је одала институционално признање његовом стваралаштву и историјском значају.

Овогодишњи празник биће обиљежен у петак, 13. новембра, на 213. годишњицу Његошевог рођења, а празнични дани пружиће прилику за културне, књижевне и образовне програме посвећене његовом дјелу.