Дигитални номади 2026: У Црној Гори живи до 30.000 ИТ стручњака, руски програмери предњаче

Црна Гора је постала једна од најатрактивнијих дестинација за рад на даљину у Европи.

Иако званичне евиденције о дигиталним номадима не прате у потпуности реално стање, процјене са терена говоре да на црногорском приморју тренутно живи и ради између 25.000 и 30.000 ИТ стручњака, а најбројнији међу њима су држављани Русије.

Ријеч је о програмерима, софтверским инжењерима, власницима технолошких стартапова и стручњацима за вјештачку интелигенцију који су посљедњих година напустили велике градове попут Москве, Санкт Петербурга, Истанбула или Кијева и преселили се на Јадран. Уз њих долазе и ИТ стручњаци из Њемачке, Француске, Скандинавије и Сједињених Америчких Држава, али руска заједница је, према процјенама, најбројнија и најорганизованија.

Према VisaGuide Дигитал Номад индексу, Црна Гора је ове године заузела треће мјесто на свијету по атрактивности за рад на даљину, одмах иза Шпаније и Уједињених Арапских Емирата. Међутим, иза тог податка крије се много озбиљнија промјена – формира се нова економска база која не зависи од љетње туристичке сезоне.

Економски аналитичар Предраг Зечевић објашњава да ИТ стручњаци доминантно бирају приморје, нарочито ван љетње туристичке сезоне, из врло рационалних разлога.

- Дигитални номади и ИТ стручњаци доминантно бирају Црногорско приморје, нарочито ван љетње туристичке сезоне, из неколико врло рационалних разлога. Прије свега, ријеч је о врхунској клими током цијеле године, великом броју сунчаних дана, чистом ваздуху и здравом медитеранском начину живота. Квалитет хране, посебно медитеранске исхране, додатно утиче на перцепцију Црне Горе као дестинације која нуди баланс између рада и приватног живота - рекао је Зечевић.

Он наглашава да је фактор трошкова једнако важан.

- Иако су цијене на Приморју у сезони високе, ван сезоне су и даље конкурентне у поређењу са метрополама у које убрајам и Подгорицу. Дигитални номади, који раде на даљину и имају стабилне приходе из иностранства, траже мир, природу и комфор, а не гужву и урбани стрес. Управо зато метрополе, због саобраћајних загушења, буке и високих трошкова живота, често нијесу њихов први избор - истакао је Зечевић.

Према његовим ријечима, Приморје нуди оно што технолошка заједница тражи.

- Приморје им омогућава да раде из модерних апартмана или coworking простора са погледом на море, а да истовремено имају приступ аеродромима и доброј интернет инфраструктури, што је кључно за њихов посао - рекао је Зечевић.

Посебно је занимљив податак да је међу ИТ стручњацима највише Руса, који су у таласима долазили након геополитичких промјена и економских притисака у својој земљи. Многи од њих су већ пребацили пословање, отворили фирме или наставили да раде за стране компаније из Црне Горе, користећи њену временску зону и географски положај као предност.

Зечевић оцјењује да њихов економски допринос није симболичан.

- Допринос дигиталних номада и ИТ стручњака буџету Црне Горе је вишеструк. Прије свега, ријеч је о великој потрошњи која је стабилна током цијеле године, а не само сезонска. Они изнајмљују станове дугорочно, користе услуге, скупе ресторане, превоз, рентакар аута, coworking просторе и друге сервисе, чиме директно подстичу приходе малих и средњих предузећа - рекао је Зечевић.

Он додаје да ефекат не завршава на потрошњи.

- Осим директне потрошње, дио њих региструје фирме у Црној Гори или користи домаће банкарске и административне услуге, што генерише додатне пореске приходе. Иако још немамо прецизну и систематизовану статистику, процјене су да ова популација годишње генерише десетине милиона еура кроз директну и индиректну потрошњу - истакао је Зечевић.

Важно је нагласити, како наводи, да је ријеч о популацији са примањима изнад порсјека.

- Важно је нагласити да је ријеч о популацији са изнадпросјечним примањима, што значи да њихов утицај на економију има већи мултипликативни ефекат од просјечног туристичког госта - рекао је Зечевић.

Говорећи о поријеклу дигиталних номада, он наводи да најчешће долазе из Русије, Украјине, и Турске, потом из земаља Европске уније, посебно Њемачке, Француске и Скандинавије, али и из Сједињених Америчких Држава. У последњих неколико година примјетан је раст долазака из земаља региона.

- Црна Гора је направила одређене искораке, прије свега кроз програм за привлачење дигиталних номада и регулаторне олакшице за боравак, али реално – велики простор за унапређење и даље постоји. Потребно је додатно поједноставити административне процедуре, унаприједити дигиталне сервисе јавне управе и развијати специјализоване coworking и стартап хубове, посебно на Приморју и у Подгорици - рекао је Зечевић.

Он упозорава да ову прилику треба стратешки искористити.

- Ако желимо да их задржимо дугорочно, морамо радити на стабилном правном оквиру, пореској предвидивости и јачању међународне промоције Црне Горе као дестинације за рад на даљину. Потенцијал је велики, али је кључно да ову шансу стратешки искористимо, јер дигитални номади нијесу само туристи – они су дио нове глобалне економије знања - закључио је Зечевић.

Црна Гора тако више није само дестинација за три љетња мјесеца. Уз десетине хиљада ИТ стручњака, међу којима предњаче Руси, она постаје цјелогодишња технолошка база на Јадрану – мјесто одакле се ради за свјетске компаније, али и гради нова локална економија.

(ДАН)