Комбинација најновијих законских и административних мјера које је усвојила Влада Црне Горе означава почетак значајних промјена у начину на који страни држављани могу регулисати боравак и рад у земљи. Како преноси портал „Дан“, нови систем требало би да онемогући досадашњу праксу оснивања фирми искључиво ради добијања дозволе за привремени боравак, без стварног обављања привредне дјелатности.
Према подацима Министарства унутрашњих послова, Управе полиције и Пореске управе, током десет мјесеци 2025. године идентификовано је више од 1.000 страних држављана који су били власници или извршни директори компанија, а чије фирме нису имале ниједан фискализовани улаз нити излаз, односно ниједан евро промета.
Подаци су прикупљени у оквиру информације о увођењу новог система издавања јединствених дозвола за привремени боравак и рад странаца, којим ће коначну одлуку доносити Министарство унутрашњих послова, али тек након претходне сагласности Завода за запошљавање. На тај начин Црна Гора постепено усклађује своју политику са стандардима Европске уније и уводи знатно строжије контролне механизме.
Посебно је упадљив податак да већину фирми без икаквог промета чине компаније чији су оснивачи или директори држављани Турске. Иако број турских предузећа у Црној Гори константно расте и данас чини око трећину свих компанија у страном власништву, надлежне институције упозоравају да значајан дио тих фирми није имао никакву стварну пословну активност, већ су, према доступним подацима, углавном служиле као основ за регулисање боравка.
Истовремено, структура страних компанија у Црној Гори посљедњих година значајно се мијења. Док је након почетка рата у Украјини дошло до наглог повећања броја руских компанија, посебно у ИТ сектору, трговини и услугама, санкције, ограничен платни промет и све строжи услови пословања довели су до постепеног гашења великог броја тих предузећа. За разлику од њих, број компанија чији су власници држављани Турске наставио је да расте.
Нови систем предвиђа и додатне обавезе за стране држављане који желе да продуже боравак у Црној Гори. Поред провјере оправданости запошљавања, биће неопходно достављање увјерења о неосуђиваности приликом сваког продужења дозволе, док ће Пореска управа имати знатно већу улогу у контроли стварног пословања компанија.
Према званичним подацима, током 2025. године издато је рекордних 40.567 дозвола за боравак и рад странаца, док је у првој половини 2026. године издато још 14.778 дозвола. Истовремено, државне институције постављају питање колико је од процјењених око 60 милиона евра годишњих прихода по основу ангажовања страних држављана заиста уплаћено у државни буџет, имајући у виду велики број фирми које нису евидентирале никакву економску активност.
Оцјењује се да ће нове мјере допринијети сузбијању фиктивног предузетништва, већој наплати пореза и доприноса, као и бољој контроли тржишта рада. С друге стране, дио привредника упозорава да би пооштравање процедура могло утицати и на реалне стране инвеститоре, посебно оне који послују у сектору информационих технологија, услуга и малог предузетништва.
Ипак, намјера државе је јасна – да се систем боравка и рада странаца заснива на стварном економском ангажману, а не на формалном оснивању компанија које постоје само у регистрима, без прихода, пословања и уплата у државни буџет.