Док Србија разматра скраћење трајања школског часа, у Црној Гори истичу да је кључ у модернизацији наставе.
Недавно је министар просвјете Србије Дејан Вук Станковић саопштио да у тој држави размишљају да се трајање школског часа са 45 минута смањи на 30. Како је образложио, тај предлог разматрају јер проблем представља пад концентрације ученика на часовима. Из црногорског Министарства просвете, науке и иновација МПНИ за ЦдМ кажу да је чињеница да се генерације дјеце и младих суочавају се смањеном пажњом и концентрацијом, али да се то питање не треба рјешавати скраћивањем часова већ реформом курикулума. И у Центру за грађанско образовање ЦГО сматрају да рјешење овог изазова не може бити смањивање простора и времена за учење у школи.
“Слушамо различите аргументе за и против. Након тога иде практични дио који подразумева институционалну реорганизацију распореда часова, алокације наставног кадра и можда пријем нових људи, јер ће бити више часова. Има ту доста међукорака док не заживи, али у сваком случају можда ћемо кренути са пилот-програмом, јер промјене у образовању морају да буду рационалне”, казао је недавно за српске медије Станковић.
Ефекти промјена би се, према његовим ријечима, мјерили на више начина.
“Прије свега према ономе шта су постигнућа дјеце у различитим облицима знања и у односу на неке вјештине које треба да стекну у образовно – васпитном процесу. То је једино суштински битно мерило – да ли они боље уче, да ли су мотивисанији да уче и да ли је исход тог учења једноставнији и ефикаснији”, рекао је Станковић.
Да је концентрација и пажња младих генерација смањена наглашавају и у МПНИ Црне Горе. Према њиховим ријечима сва релевантна истраживања показују да се генерације дјеце и младих суочавају се смањеном пажњом и концентрацијом и то је један од највећих изазова савременог доба, што се посебно одражава на образовање.
“Став Министарства просвјете, науке и иновација је да ово питање не треба рјешавати скраћењем часова, јер би се на тај начин настава свела на пуко преношење градива, без довољно простора за додатна објашњења, провјеру разумијевања, активно учешће ученика, као и препознавање и развој потенцијала ученика. Мишљења смо да је најбољи начин за савладавање овог изазова управо реформа курикулума, уз посебан фокус на методе које подстичу интерактивност, критичко размишљање, креативност, учење кроз рјешавање проблема, као и унапредјење социо-емоционалних вјестина уценика”, истакли су из МПНИ за ЦдМ.
Како би прилагодили образовни процес савременим потребама ученика, креирали су Стратегију реформе образовања 2025-2035, а активности планиране акционим планом подразумијевају и ревизију наставног плана и предметних програма, модернизацију наставних метода, подршку наставном кадру који је кључан за реализацију наставног процеса.
“У вођењу образовне политике, Министарство просвјете, науке и иновација ће наставити да образовање у Црној Гори усклађује са најсавременијим образовним праксама, настојећи да изгради квалитетан образовни систем по мјери савременог дјетета и наставника”, закључили су у изјави за ЦдМ из ресора Анђеле Јакшић Стојановић.
Виша правна савјетница у Центру за грађанско образовање ЦГО Снежана Калуђеровић за ЦдМ каже да иако истраживања заиста потврђују да нове генерације имају потешкоће са фокусом учења, рјешење не може бити смањивање простора и времена за учење у школи. Тиме, напомиње она, образовни систем адресира посљедицу а не проблем, који мора да се рјешава системски.
Дакле, како напомиње саговорница ЦдМ-а, образовање не смије ићи линијом најмањег отпора. Према њеним ријечима смањена пажња код ученика је изазов који захтијева озбиљне и дугорочне реформске одговоре за цијели свијет, уз рјешења која су некад и специфична за одређене образовне системе.
“Вјерујем да Министарство не тежи таквој замисли скраћења часа, јер није природно у односу на наше капацитете, модел и образовне сервисе и механизме које нудимо. Није ни најјасније чему би тачно допринијело овакво решење. Евентуална идеја да школски час траје краће, због смањене пажње и концентрације дјеце, погрешан је одговор на стваран проблем или бјежање од рјешавања врло важног питања унапријеђења исхода наставе”, рекла је Калуђеровић за ЦдМ.
Наиме, поручује да, ако дјеца не могу да задрже пажњу, то је сигнал да је потребно унаприједити методе наставе.
“Нијесу наша дјеца другачија него што су друга дјеца у свјету. Али, у односу на развијене државе ми имамо застарјеле методе учења и то мора да се мијења. Управо кроз наставу треба осавременити садржаје и радити на развоју когнитивних и социо-емоционалних вјештина, а не додатно скраћивати ионако ограничено вријеме за захтјеван образовни процес. Скраћен час носи ризик стицања само површног знања, уз презенрацију оскудног градива, а све је то и додатни притисак на наставнике, родитеље и обезбјеђивање финансија за и онако превише учесталу приватну наставу, која је наметнута лошом организацијом и губитком интегритета наставника”, појаснила је за ЦдМ Калуђеровић.
Коначно, закључује Калуђеровић, такав модел би представљао поруку да се образовање и настава доживљавају као казна од које се што прије треба ослободити, умјесто да развијамо моделе задовољства и похађања наставе уз радост у односу на све њене учеснике.
