Свјетски дан избјеглица: Људи нису бројке, већ судбине које чекају правду - Црна Гора и даље тешко дискриминише прогнана лица

Савез удружења расељених, избјеглих и прогнаних у Црној Гори – Подгорица, поводом Свјетског дана избјеглица који се обиљежава 20. јуна, упозорава на, како наводе, и даље тежак и „понижавајући положај у којем се и данас налазе хиљаде расељених и избјеглих лица са Косова и Метохије, из Босне и Херцеговине и Хрватске“.

У саопштењу се истиче да ће Савез овај датум обиљежити „низом активности, разговора са породицама расељених и избјеглих лица, као и додјелом помоћи најугроженијим породицама“, уз поруку да се иза статистике налазе „људи, породице и судбине које већ три деценије чекају правду“.

Посебно наглашавају да је неопходно да државне институције омогуће „стицање црногорског држављанства без условљавања одрицањем од држављанства држава поријекла“.

Како се наводи, „прошло је више од тридесет година од прогона Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине, као и више од 27 година од егзодуса Срба, Црногораца и Рома са Косова и Метохије“, али да „велики број тих људи и даље живи у правној несигурности и статусу који их у потпуности третира као странце“.

Савез оцјењује да Свјетски дан избјеглица „није дан за протоколарне поруке и празне ријечи“, већ прилика да се говори о „неправди која траје деценијама“, истичући да су то људи који су „овдје дошли спасавајући голе животе, подигли породице, школовали дјецу, радили и стварали, а које систем и даље третира као странце“.

Указује се и на, како наводе, јаз између прича о интеграцији и стварности, јер се људима „ускраћује основно право да постану равноправни грађани земље у којој живе“, док им се нуде „правне акробације и такозвани специјални статуси“.

Посебно се наглашава да је „апсурдно да дјеца рођена у Црној Гори и која никада нијесу живјела нигдје друго и даље буду третирана као странци“.

Када је ријеч о расељенима са Косова и Метохије, Савез истиче да међу њима има много оних који воде поријекло из Црне Горе, те да су се „данас, након прогона, вратили у земљу својих предака, а држава им поручује да су странци“, што се оцјењује као „не само правни проблем, већ и дубоко морално питање“.

Савез посебно указује да је „немогућност повратка у мјеста поријекла једна од најтежих посљедица ратова и етничких чишћења“, наглашавајући да су на Косову и Метохији „безбједносни услови, узурпација имовине и институционална дискриминација“ и даље препрека одрживом повратку, док у Хрватској и БиХ многи „ни након три деценије нијесу успјели да поврате имовину и стечена права“.

Кључни захтјев односи се на услов да се расељени морају одрећи држављанства земаља поријекла како би добили црногорско држављанство, што Савез назива „неправедним и неприхватљивим условом“.

У саопштењу се истиче: „Зато тражимо да Црна Гора омогући држављанство без одрицања од матичних држављанстава“, уз образложење да би људи у супротном изгубили „право на имовину, пензије, насљедство и друга стечена права“.

Савез подсјећа и на случај избјеглица из Враке, гдје је држава донијела „lex specialis“ и омогућила држављанство без одрицања од албанског, па поставља питање: „Зашто исти модел није могућ и за расељене са Косова и Метохије, из БиХ и Хрватске?“

На крају се наводи да у Црној Гори живи око 11.000 расељених и избјеглих лица, те да они „не траже привилегије, већ право на достојанство, једнакост и сигурност“, уз поруку да „њихова дјеца престану бити странци у земљи у којој су рођена“.

Савез позива Владу, Скупштину, министарства и међународне институције да „коначно приступе рјешавању овог питања“, уз закључак да Свјетски дан избјеглица мора бити подсјетник да „иза сваке избјегличке приче стоји људско достојанство које не смије бити предмет политичких калкулација“.