Умјесто азила у Бару припремају логор за псе

ПИШЕ: Милена Зорановић, учитељица

На овом, XXII, заседању Скупштине oпштине требало би да се расправља и о Извештају комисије за проналажење локације за напуштене и изгубљене животиње на територији Општине Бар. У понуди су три локације. СКЛОНИШТЕ –АЗИЛ ДА или НЕ?

Азил НЕЋЕ РЕШИТИ ПРОБЛЕМ напуштених животиња у Бару. Није га решио ни у једном граду у Црној Гори где већ постоје концентрациони логори за псе тј. склоништа која нису у складу са стандардима. Скоро сви азили у Црној Гори су концентрациони логори за ухваћене псе.

Без сталне ветеринарске бриге, оскудевају у храни, услови за живот су недостојни иједног бића, а тамо проводе дане стотине и стотине паса. У већини је ЗАБРАЊЕН приступ волонтерима и јавности. Ово се може закључити из извештаја KORINA ANIMALS, организације која је обишла свих осам општина у којима се налазе азили.

У Нацрту националне стратегије за контролу популације паса у Црној Гори пише да постојање азила, чак, може повећати број напуштених паса. Власници ће ,,опрати” савест и збринути нежељеног пса, остављајући га у азилу! У већини земаља којима и Црна Гора жели да припада, азили су НО КИЛЛ . Нема убијања здравих, социјализованих паса само зато што их нико више месеци или година није усвојио. У свим азилима Црне Горе то је ДОЗВОЉЕНО!

Локална самоуправа града Бара нема ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА ПОПУЛАЦИЈОМ ПАСА. Локалана самоуправа града Бара нема преглед стања на терену. Не зна колико има власничких, колико бездомних паса на територији наше Општине. Још мање зна карактеристике тих паса али ни услове у којима власници држе своје љубимце. Све ове године, локална самоуправа града Бара није ништа урадила да помогне псима. А, могла је:

1. да месечно финансира 10 стерилизација женки. У почетку бездомних, а касније и власничких. Одговорне власнике подржати смањњем цене за 50% , а неодговорне да кажњава за неодговорно власништво.

2. да обучи и запосли два радника комуналног предузећа за хватање паса за стерилизацију.

3.да набави муницију за омамљивање тешко ухватљивих паса. Пушка већ постоји.

4. да финансира храну,или бар део хране за уличне, бездомне псе са наших улица.

5. да контролише и кажњава неодговорне власнике . Црна Гора има централни регистар.

6.Локална самоуправа града Бара могла је и морала да контролише неформалана насеља у којима бораве и украдени, расни, пси који често служе за борбе или за коћење и продају .

7. Локална самоуправа је могла да има, бар, два комунална полицајца која би била у служби директне помоћи волонтерима и злостављаним животињама.

8. Локална самоуправа је могла да помогне у градњи и одређивању локација као и постављању привремених кућица за старатељске псе који су прошли програм ,, УХВАТИ-СТЕРИЛИШИ-ПУСТИ”. Грађани града Бара треба да знају да ови пси које виде било где граду и имају наушницу НЕЋЕ бити смештени у азил. Зато што им тамо није место.

9.Локална самоуправа је могла и МОРАЛА да контролише ДИВЉЕ, НЕЛИЦЕНЦИРАНЕ одгајивачнице, на својој територији, које ПРОДАЈУ ПСЕ!

Да ли је ишта од овога Локална самоуправа урадила како би помогла бездомним псима у нашем граду? Н И Ј Е! Значи до сада учинак локалне самоуправе нула.

Све ово и још доста тога требало је урадити да би азил –склониште имало функцију и смисао. Али, локална самоуправа града Бара, хоће да се ,,жртвује” у овим тешким временима и гради азил-за колективни смештај што већег броја паса иако не зна да их на територији Општине можда има и пар хиљада. Да ли ће сви у азил? Ко ће то да храни, лечи, брине…

Колико кошта годишње одржавање таквог објекта, а да не буде конц логор? Струја, вода, храна, лечење, … Постоји ли финансијски план на годишњем нивоу за рад азила? Зашто је тренутно усвајање уличних мешанаца на нивоу статистичке грешке? Зато што цвета рад дивљих, нелегалних, одгајивачница , штанцера. За пар десетина евра купујете мале, беле, слатке, чупаве, расне…
Трагедија у целој причи око Азила у Бару је што би он био дат на управљање ,,Ловству” Бар. Људима који су се у највећем броју случајева показали као најнеодговорнији власници јер је највећи број напуштених болесних, повређених, ловачких паса или њихових мешанаца.

То знамо ми који помажемо напуштеним, а то пише и у Нацрту националне стратегије за контролу популације паса у Црној Гори. За ловце је пас СРЕДСТВО за лов!

Све што је, до сада у Бару, постигнуто у области добробити животиња постигнуто је захваљујући љубави, енергији , знању, великим новчаним средствима која издвајају појединци из НВО сектора, али и захваљујући несебичној помоћи племенитих грађана Бара, помоћи страних доброчинитеља који плаћају стерилизације, храну, лечење, опоравак болесних и повређених паса.

То види, зна, поштује и подржава већина грађана нашег града. Елементарна култура је да се локална самоуправа захвали донаторима из иностранства, обичним људима који мукотрпно раде и одвајају за стерилизације паса у граду Бару! За ових пар година стерилисано је око 500 паса и мачака .

Док се не сачини ЛОКАЛНИ ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА ПОПУЛАЦИЈОМ ПАСА локална самоуправа града Бара треба за почетак да формира:
- МОБИЛНУ ВЕТЕРИНАРСКУ АМБУЛАНТУ,
-МРЕЖУ ВЛАСНИКА ПРИВАТНИХ ОБЈЕКАТА КОЈИ БИ УЗ НОВЧАНУ НАДОКНАДУ ПРИВРЕМЕНО ЗБРИЊАВАЛИ ЖИВОТИЊУ У СТАЊУ НЕКЕ ПОТРЕБЕ.
-МРЕЖУ РЕНЏЕРА (ЧУВАРА ПРИРОДЕ) КОЈИ БИ ОБИЛАЗИЛИ И ПРАТИЛИ СТАЊЕ НА ТЕРЕНУ…

Апсолутно сам против азила као места које никоме неће донети добро. Локална самоуправа града Бара неће моћи да на годишњем нивоу финансира квалитетну одрживост овог објекта. Пси ће на легалан или илегалан начин бити убијани као што то раде и у другим азилима у Црној Гори, да би се смањио њихов број.
Не верујем у СПОСОБНОСТ и ВОЉУ, локалне самоуправе града Бара да жели и МОЖЕ изградњом азила да помогне животињама у стању потребе! На старту су то и показали одлучивши да азил ставе под управу ловаца!

ЗАТО САМ ПРОТИВ ИЗГРАДЊЕ АЗИЛА! Не желим да будем саучесник у изградњи логора чије заточенике неће имати ко да чује!

(Ауторка је предсједница НВО "Пријатељи животиња - Бар")