КАКО СЕ КАЖЕ: "Шушању" или "Шушњу", "Сутоморани" или "Сутоморчани"...

У вјечитој игри ријечи, нагласака и падежа, међу палмама и боровима нашег приморја, нека питања и даље остају без коначног одговора. Да ли је граматички правилно рећи „у Шушњу“ или „у Шушању“? Је ли становник Сутомора „Сутоморанин“ или „Сутоморчанин“? Или можда – и једно и друго?

Ове наизглед безазлене језичке недоумице већ годинама подижу прашину у разговорима Барана, а нарочито међу становницима Шуш(a)ња и Сутомора. Расправе се воде на улицама, у кафићима, али све чешће и на друштвеним мрежама, гдје свака објава на ову тему изазове салве коментара, анегдота, па и страствених препирки.

Оно што ову тему чини посебно занимљивом јесте чињеница да ни стручњаци – професори књижевности, новинари, лингвисти – често нису потпуно јединствени у својим ставовима. Различити облици користе се паралелно и у медијима и у свакодневном говору, што додатно уноси забуну, али и инспирише живу језичку дискусију у народу.

Управо због тога одлучили смо да се у овом тексту позабавимо овим феноменом – не само са лингвистичке стране, већ и из угла локалног идентитета и осјећаја припадности. Кроз одговоре наших саговорника – професора, новинара и књижевника – покушаћемо да макар дјелимично освијетлимо ове дилеме и понудимо бар дио одговора на питања која трају колико и сами називи наших насеља.

Позивамо вас, драги читаоци, да заједно заронимо у овај језички мозаик и откријемо шта нам о нашој говорној традицији кажу саговорници које сматрамо веома релевантним за ову тему.

За новинара, књижевника и публицисту Милана Вујовића - дилеме нема. Каже, правилно је "Шушању", "Шушања"... То је, вели, топоним и не подлеже промјенама као именице које су настале од ономатопејских узвика. Исто је, сматра, и за Прчањ ("Прчању", "Прчања"...).

"Назив становника Сутомора је "Сутоморанин", јер је суфикс за извођење ових именица "анин", "ани", па тако пишемо и говоримо "Баранин", "Которанин", "Боранин",  па "Барани" "Которани", "Борани". У неким случајевима долази до гласовних промјена ("Тивћани" нпр.), али у случају Сутомора тога нема - каже Вујовић, који је главни и одговорни уредник Радио Бара.

И његов колега по перу из исте медијске куће, Жељко Миловић, има идентичан однос према овој теми. 

- Казаћу вам исто што је мени рекла једина особа која ме је нешто научила о новинарству, па и то (ријеч је о покојном уреднику и директору Радио Бара Момчилу Поповићу, до чијег сам мишљења изузетно држао).  Дакле, увијек се каже "Шушању" , "Прчању" ... Јер, ријеч је о локализмима који имају нагласак на задњем слогу. Значи "Пр-чањ", "Чр-вањ", "Шу-шањ". Исто као рецимо "Бушат". "Бу-шат". Не пише се генитив "Бушта" већ од "Бушата"  - истиче Миловић.

Код изговора у Србији је, каже даље он, другачије.

- Они имају дугоузлазни акценат на првом слогу "Шууу-шањ", "Пррр-чањ". Е,  да се тако стварно изговара, а не изговара, већ  кратко и одсјечно -  "Шушању", било би онда "Шушњу", "Прчњу"... Зато је граматички исправно "Шушања", "Прчања"... Дакле, овдје локалпатриотизам нема везе с тим, већ чиста граматика -  наводи Миловић.

Књижевник и професор српског језика и књижевности Слободан Чуровић има другачије виђење везано за предметну дилему. Како каже, треба поштовати једноставност.

"Стога, за мене је правилније и природније рећи "Шушњу", "Прчњу". логиком непостојаног а. Да се не ломи језик" - истиче Чуровић.

За мишљење о овој теми смо питали и нашег суграђанина Невена Милаковића, пјесника и књижевника који живи управо у насељу Шушањ. 

Њему лично је, како нам је казао,  ближе рећи "у Шушњу", али је, каже,  очито исправно "у Шушању".

"Но, не сматрам се компетентним да дајем свој суд, јер нисам ни лингвиста, нити старосједилац", казао је Милаковић. Ипак, како је напоменуо, немогуће је да се не примијети како се повремено  окупе стручне екипе и изврше стандардизацију језика.

"Тако се често прихватају  рјешења која нису неминовно исправна"  закључује Милаковић.

Према закључку  појединих професора српског језика и књижевности властита имена и њихова деклинација носе печат локалног говора, и резултат су, како кажу, тзв.имплицитне језичке норме, прећутно, несвјесно усвојене од стране друштвене заједнице. Такође, постоји и правило о чувању поријекла или значења ријечи, због којег се у одређеним случајевима одступа од језичке норме. Тако на примјер, један од језичких стручњака указује да ће заједничка именица "Шушањ" претрпјети гласовну промјену, и непостојано А изгубиће се већ у генитиву једнине.

"Дакле, А у генитиву једнине властите именице Шушањ има дистинктивну семантичку функцију у односу на заједничку", једно је од стручних појашења које смо добили.

Уредник портала ИН4С Гојко Раичевић има свој суд. 

-Као Баранин по рођењу, уведен у књигу рођених у Сутомору, од родитеља са Созине (дакле мало шире тумачење) и Спичанин и као неко ко због природе посла који радим и сам често имам те дилеме, морам да кажем да сматрам да је правилно рећи "у Шушњу’, "у Прчњу" и "Сутоморанин’" То су облици који, рекао бих, прате стандардни српски језик. Разумијем да многима другачије звучи природније, али мислим да медији треба да његују исправан језик, јер имају одговорност и према публици и према култури говора. Сасвим је у реду да у неформалном говору људи користе различите облике, али у новинарству би требало да постоји јаснији осјећаји за норму  каже Раичевић. 

 Идеално би било, сматра наш саговрник,  када би се кроз текстове и емисије појашњавале овакве дилеме — да људи знају да је граматички правилно рећи једно, али да не морамо никога исправљати ако каже другачије у свакодневном говору.

"Медији имају ту моћ да образују ненаметљиво и зато поздрављам ову акцију Барског портала, иначе једног од мојих омиљених извора информисања кад су у питању медији у Црној Гори" - истакао је Раичевић.

Миленко Јовановић