Седам сати расправе и једна истина: Власт у Бару се распада

Данашња дуготрајна расправа о Предлогу буџета за 2026. годину у Скупштини општине Бар, окончана отвореним и оштрим сукобом између предсједника Скупштине Бранислава Ненезића и предсједника Општине Душана Раичевића, представља много више од процедуралног спора или различитог тумачења Пословника. Оно чему је јавност свједочила јесте кулминација дуготрајних неслагања и одавно пољуљаног, ако не и потпуно изгубљеног повјерења на релацији ДПС–СД, странака које доминантно, али очито само формално чине власт у Бару.

Иако се коалиција и даље одржава на папиру, све је очигледније да она у политичкој стварности функционише искључиво захваљујући фингирању јединства и пукој аритметици танке већине. Та већина, крхка и нестабилна, већ дуже вријеме не почива на заједничкој визији развоја града, већ на међусобном трпљењу и одлагању неминовног расплета.

Управо је расправа о буџету, као кључном документу који одражава приоритете власти, оголила све дубине тог односа. Након седам сати расправе, у завршници сједнице предсједник Општине је покушао да кроз завршну ријеч уведе нове предлоге који се тичу инфраструктурних пројеката и уређења простора. Такав потез изазвао је бурну реакцију предсједника Скупштине, који је оцијенио да је ријеч о кршењу Пословника и директном непоштовању законодавног тијела.

Размјена ријечи која је услиједила показала је да проблем није у једном или десет амандмана, већ у суштинском одсуству политичке координације и уважавања. Ненезић је јавно подсјетио да је Скупштина та која бира извршну власт и да предсједник Општине има обавезу да према њој показује институционално поштовање, укључујући благовремено изјашњавање о амандманима и пуно присуство током расправе.

С друге стране, инсистирање Душана Раичевића да је све урађено у складу са Пословником није умањило утисак да између два кључна носиоца власти више не постоји елементарно политичко повјерење. Управо зато је порука предсједника Скупштине да се „на овај начин буџет неће усвајати, док он сједи у тој фотељи“, одјекнула као упозорење да институционална блокада није искључена.

Додатну тежину цијелој ситуацији дала је и интервенција одборнице Демократа Валентине Минић, која је указала да се подношењем амандмана ван прописаног рока улази у опасну зону кршења правила, те да Скупштина не смије постати талац импровизација и накнадних политичких договора. Та реакција је, фактички, дала формални основ да се предлози предсједника Општине у потпуности одбаце.

Да је ријеч о дубљој политичкој кризи, а не о изолованом инциденту, најотвореније је формулисао одборник опозиционих Демократа Момчило Лековић, описујући дешавања као „распад коалиције уживо“. Та оцјена, ма колико звучала оштро, све је мање спорна и све више дијељена и међу самим учесницима власти, мада се то још увијек не изговара јавно.

Пауза у раду Скупштине, затражена од стране Клуба одборника ДПС-а, може се тумачити као покушај да се криза привремено амортизује, али тешко и као рјешење. Напротив, све је изгледније да би управо расправа о буџету могла постати формалан повод за раскид коалиције и пад власти у Бару.

Такав расплет, ма колико политички турбулентан, отворио би и једно суштинско питање: шта је Бар добио годинама овакве власти? Град који по свом географском положају, луци, туристичким потенцијалима и људским ресурсима заслужује далеко више, већ дуго стагнира између нереализованих обећања, недовољно јасних развојних стратегија и унутрашњих политичких сукоба.

У том контексту, први наредни локални избори могли би постати кључни тренутак у којем ће Барани имати прилику да јасно и недвосмислено кажу шта мисле о власти која се одржава на ивици већине, без стварног јединства и визије. До тада, свака сједница Скупштине, а посебно она на којој се одлучује о буџету, биће потенцијална тачка прелома једне коалиције која, по свему судећи, већ дуже вријеме постоји само формално.