Тражи се хитна смјена руководства барске болнице и истрага

Поводом састанка са министарком здравља Јеленом Бојовић Боровинић са представницима дијела породица умрлих од KОВИД-а у барској болници, изражавамо наше пуно задовољство и по први пут смо примљени са поштовањем које наши преминули заслужују уз приступ министарке која је заправо била грађанин који је прошао нашу голготу, саопштили су представници породица појединих преминулих у барској болници након састанка.

Објављујемо њихово саоптење интегрално:

***

Основаност сумњи о постојању пропуста у поступању доктора који лијече пацијенте у “Барској болници” је оправдана и утемељена на зеједничком искуству породица које су пролазиле током тамошњег боравка њихових најмилијих.

Мјера односа доктора у барској болници са нашим најмилијим се огледа, можда најбоље, у кеси за смеће која им је преминулима стављана на главу. Овакву “етику” не познаје здрав разум. Оно што је полазна основа за пропусте доктора “Барске болнице” су двије чињенице: прва је та да је сама болест непознаница али да као таква не смије бити алиби за кршење Хипократове заклетве и Закона о здравственој заштити; друга је поразна чињеница да претходна Влада и здравстврене институције нијесу установиле, прихватиле и примјениле јединствени Протокол о поступању са ЦОВИД пацијентима. То је препуштено одређеним институцијама да саме одређују наводно “консултујући” се између себе.

Доказали смо да све и да су постојали јасни протоколи, није било персонализације над пацијентима који су преминули и да су били препуштени сами себи.

Постојање протокола је од изузетне важности како би се утврдило кршење или непоступање по њима, што је основ за покретање истраге. На основу досадашњих дешавања сумњамо да тужилаштво жели да ову истрагу отвори и да је онда што прије затвори, како се не би у неком наредном периоду могла водити квалитетна и истрага без политичког утицаја. Стога ћемо врло брзо одржати састанак са министром правде, људских и мањиских права, јер сматрамо да су овом случају прекршена основна људска права и слободе.

Наша борба има много већи смисао од било каквог обрачуна или личног мотива за персонализацију одговорности. Овдје је дошло до системског пропуста заснованог на доносиоцима одлука, које су се показале штетне. Наши циљ је и да се Барска болница ослободи од политике јер то уништава саму болницу, растјерује квалитетан и дефицитаран кадар.

Сарадња са тужилаштвом је могућа тек након добијања одговора од министарке здрваља на постављена питања. До тог тренутка дајемо шансу и очекујемо од КОВИД тима Барске болнице да се повуче, поднесу оставке и саопште нам пуну истину. Да су ли и под притиском прихватили одговорност за нешто зашто нису нити квалификовани нити стручни да раде. Ако смо у овом броју незадовољни радом одређених доктора онда они не могу да остану на тим позицијама само зато јер су чланови било које партије.

Слиједе питања и захтјеви породица које смо предали министарки здравља:

1. Ко је одговоран за доношење одлуке да се Барска болница прогласи ЦОВИД центром?

2. Да ли је извршена анализа стања кадровског потенцијала, доктори , сестре техницари, логиситика, неопходних за лијечење ЦОВИД пацијената у Барској болници?

3. Који протокли за лијечење ЦОВИД пацијента се примјењују у Барској болници у писмненој форми и да ли исти постоје на националном нивоу?

4. Који су квалитет и ниво зравствене његе у јединицама интезивне његе и обученост кадра за руковање респираторима, и којим пацијентима од преминулих је респиратор био укључен?

5. Да ли је постојала сарадња између Клиничког центра Црне Горе и Барске болнице за прихват болесника са тешком клиничком сликом, и ако није, ко је свјесно дозволио да наши најмилији умру у нехуаним условима без адекватне здравствене његе?

6. Да ли постоји национални протокол о поступању са тијелима умрлих од ЦОВИД-а?

7. Због непрестаног мјењања терапије, која нам није позната, да ли је над неким од пацијената који су преминули мјерена концетрација лијека који примају у крвној плазми?

8. Који је стандард у садржају посмртног писма?

9. Ко су чланови комисије која је вршила инспекцијски надзор над радом “Барске болнице” и који је садржај извјештаја?

10. Да ли су двије медицинксе сестре у смјени довољне да покрију капацитете ЦОВИД одјељења, посебно за дио у којем се налазе собе за интезивну његу?

Захтијевамо:

1. Смјену постојећег менаџмента Барксе болнице и уводјење принудне управе.

2. Довођење адекватног медицинксог кадра, љекара, и медицинског особља, с посебном пажњом над јединицама интезивне његе.

3. Покретање детаљне истраге од стране Министарства здравља над случајевима свих преминулих од ЦОВИД-а са детаљном документацијом и компаративном анализом са случајевима из Клиничког центра Црне Горе.

4. Успостављање хуманог односа измедју породица пацијената и љекара у циљу обављања комуникације и давања вјеродостојних информација.

5. Покретање инцијативе о измјенама и допунама закона о здравственој заштити којом би се забранило љекарима да се баве активно политиком и струком у исто вријеме.