Колико још опомена? Нови удес на пружном прелазу у Илину подсјетио на трагедије које Бар не смије заборавити

Нови судар воза и путничког аутомобила на пружном прелазу у барском насељу Илино, који се догодио јуче ујутро, поново је отворио старе ране.

Према информацијама полиције, до незгоде је дошло око 9.15 часова, када је локални воз налетио на аутомобил марке „Рено“, којим је управљао М. Ш. (36) из Бара. Возом је управљао машиновођа С. А. (26), такође из Бара.

Возач аутомобила задобио је повреде и превезен је у Општу болницу Бар, гдје му је указана љекарска помоћ. Према досадашњим информацијама, није животно угрожен. Због увиђаја и уклањања оштећеног возила, жељезнички саобраћај на тој дионици био је у прекиду више часова.

Иако је овога пута избјегнута трагедија, овај удес је још једном подсјетио да је пружни прелаз у Илину већ деценијама једна од најопаснијих тачака у Бару. Прве незваничне информације говоре да у најновијем случају проблем није био у сигнализацији која је често у прошлости знала да "забагује".

Овдје су изгубљени људски животи, уништене породице и остављене ране које вријеме није избрисало.

Најпотреснија трагедија догодила се 1. марта 2017. године, када је на истом пружном прелазу живот изгубио трогодишњи дјечак. Локални путнички воз ударио је у аутомобил у којем су се налазили дијете и његова мајка. Воз је возило гурао десетинама метара. Мајка је преживјела са тешким повредама, али дијете, нажалост, није. Та несрећа потресла је не само Бар већ и цијелу Црну Гору и покренула бројна питања о безбједности овог пружног прелаза.

Али, то није био први пут да је Илино завијено у црно.

Архиве подсјећају да су 2004. године на овом прелазу погинуле четири особе када је теретни воз ударио у путнички аутомобил. Само три године касније, 2007. године, у новој несрећи живот је изгубио још један возач. Било је и више тешких удеса са повријеђенима, због чега су мјештани годинама овај прелаз називали „црном тачком“ барске пруге.

Након сваке несреће јавност је постављала исто питање – шта још треба да се догоди да би овај проблем био трајно ријешен?

Послије трагедије из 2017. године организовани су и протести грађана, тражене су додатне мјере заштите, боља сигнализација, сигурније рампе и већа безбједност. Давана су обећања, најављивана рјешења, али је вријеме показало да опасност није нестала.

И јучерашњи удес то најбоље потврђује.

Наравно, свака истрага треба да утврди околности под којима је дошло до судара, као и евентуалну одговорност учесника. Возачи су дужни да поштују саобраћајну сигнализацију и правила, јер прелазак преко пруге захтијева максималан опрез, чега није било у најновијем случају.

Међутим, када се на једном мјесту током двије деценије догоди толико несрећа, укључујући и више трагедија са смртним исходом, онда је јасно да се више не може говорити само о појединачним грешкама.

Безбједност не смије зависити искључиво од тога хоће ли неко бити пажљив или ће направити кобну грешку. Савремена саобраћајна инфраструктура управо постоји да би људске грешке свела на најмању могућу мјеру.

Зато је крајње вријеме да се надлежне институције, без пребацивања одговорности, озбиљно позабаве трајним рјешењем овог проблема. Ако је потребно додатно обезбјеђење прелаза, модернија сигнализација, рампе, видео-надзор или чак денивелација пруге и саобраћајнице, онда о томе треба разговарати сада, а не након наредне несреће, без обзира ко је у овом случају био крив.

Јер сваки нови судар на пружном прелазу у Илину враћа сјећање на све оне који су ту изгубили живот.

А највећа грешка била би да и овај удес остане само једна вијест у хроници, све док нас не пробуди нека нова трагедија.