Солидарност као политика заједнице, а не изузетак
ПИШЕ: Слађана Печурица
Град се не гради само новим путевима, зградама и буџетским линијама, већ начином на који суосјећа о људима који у њему живе. У том смислу, улога општинског нивоа власти мора бити много више од административне – она мора бити покретач хуманости, гостољубивости, племенитости, повјерења и заједничке одговорности. Посебно у граду попут Бара, гдје су разлике видљиве, а потребе често тихе.
Важна улога општине огледала би се у стварању услова за развој града, унапређење квалитета живота и подршку животу у заједници кроз савремено схваћен хуманитарни рад. Такав рад не смије бити пасиван нити повремен, већ интерактиван и усмјерен на развој тимског духа, нових вјештина и знања, здравих идеја, међусобног повјерења и прихватања различитости. Јер хуманост се, у својој суштини, огледа у безусловном давању.
Информисаност као кључ за смањење разлика
Како би се циљеви уистину остварили, потребно је ријешити постојеће изостанке у локалној заједници: мањак фундаменталних програма волонтеризма, недовољна видљивост осјетљивих група, слабија повезаност институција и грађана, те недовољно креирани дигитални алати.
Кроз изградњу партнерстава са локалним НВО сектором, школама и мјесним заједницама, Општина може створити платформу за умрежавање свих који желе да учествују.
За младе, нарочито у контексту волонтеризма, дигитална платформа солидарности може бити простор за активно укључивање, стицање искуства и развијање осјећаја друштвене одговорности. Такође, неопходно је дефинисати свеобухватнију стратегију солидарности и хуманитарних активности која би била основ за конкурисање код ЕУ фондова, попут Ерасмус+ програма за младе, ИПА фондова и локалних грантова, што би омогућило финансирање нових иницијатива.
Повећање транспарентности кроз јавне кампање, информативне трибине у мјесним заједницама, едукативне састанке и радионице у школама и другим институцијама је од изузетног значаја. Кроз сарадњу са локалним медијима и друштвеним мрежама, општина може стварати континуирану причу о емпатији, правилној подршци и дјелотворној солидарности.
Дигитална платформа солидарности – савремени алат за повезивање људи
Израда модерног општинског портала солидарности представља кључни корак. Портал би омогућио пријаву грађана којима је помоћ потребна, пријаву волонтера, аутоматско упаривање потреба и помоћи, календар акција и хуманитарних догађаја, едукативни садржај, те праћење реализованих активности. Мапа кризних тачака и опција анонимног пријављивања социјалне угрожености додатно би олакшали пружање подршке.
У ситуацијама попут елементарних непогода, пожара или других ванредних околности, овакав портал би омогућио брзу размјену информација, координацију волонтера и правовремену подршку грађанима којима је помоћ најпотребнија.
Овакав систем јача локалну солидарност и представља директну претпоставку за коришћење ЕУ и ИПА фондова усмјерених на дигитализацију социјалних сервиса.
Емпатија као темељ активног грађанства
Солидарност није само чин, већ стање свијести. Људи су солидарни када успјехе и неуспјехе других осјећају као своје, када умију да застану, саслушају и пруже савјет. Изградња емпатије захтијева укључивање стручњака – психолога, педагога, социјалних радника – који би кроз радионице, едукације и програме за младе стварали генерације које умију да ослушкују потребе заједнице.
Код старијих лица, посебно оних који живе сами, овакав систем би омогућио правовремено препознавање потреба, лакшу доступност подршке и јачање осјећаја сигурности и припадности заједници.
Да би се превазишао изостанак информисаности, важно је развити систем јавних кампања које би грађанима на једноставан начин објасниле како и коме могу помоћи. Организација трибина у мјесним заједницама, радионица , јавних састанака и едукација за волонтере доприноси већем препознавању друштвених проблема. Локални медији су кључни за подизање свијести о изазовима рањивих група, док савремени оквир за анкетаре омогућава сталну доступност помоћи.
Институције, права и одговорност
Заштита људских права и слобода у Бару мора бити у потпуној усклађености са слободом изражавања и обуставом дискриминације. Закон треба да буде једнак за све како би институције имале моралну компоненту и омогућиле додјељивање оптималних шанси за све грађане, уз осјећај привржености правном поретку.
Важно је дефинисати јасне протоколе поступања у кризним ситуацијама, транспарентне критеријуме за обезбјеђивање помоћи и годишње планове солидарности који прате европске стандарде. Увођење специјализованих омбудсмана додатно приближава институције грађанима и осигурава пуну доступност заштите права и слобода.
Солидарност као развојна политика
Улагање у људе је одлука која мијења град. Бар може развој градити на солидарности, а не само на бројкама. Кроз циљане субвенције, грантове и подршку иницијативама које запошљавају и повезују људе, ствара се систем који даје шансу младима, женама и локалним заједницама. Када се овај приступ повеже са савременим дигиталним алатима попут општинске платформе солидарности, солидарност престаје да буде изузетак и постаје политика развоја.
Увођењем савремених дигиталних алата, волонтерских мрежа, јачањем партнерстава и институционалне одговорности, Бар може постати заједница која не реагује само у кризама, већ превентивно гради културу солидарности. То није политичка прича, већ дугорочна институционална промјена која доноси стварне резултате: сигурност за најугроженије, укљученост за све грађане и развој модерног, хуманог друштва у којем је помоћ доступна, осмишљена и искрена.
(Ауторка је економисткиња и чланица Управног одбора директора у ЈУ Дом ученика у Бару ,, Душан Маровић")
