Игор Ремс, добитник прве награде на фестивалу поезије у Бургасу: Када се нуле помаме, пјесма остане

Поводом прве награде коју је освојио на XIX Међународном фестивалу поезије „Свето слово“ у Бургасу, разговарали смо са барским књижевником и сликаром Игором Ремсом.  Оотворено и искрено наш саговорник је говорио језиком којим доминирају осјећања, ставови и оно што поезија носи у себи: суштинском истином.

........

Награда је стигла, како помало шаљиво каже, преко „америчке везе“. У сталном је, наиме контакту са пјесникињом и књижевном критичарком Милицом Јефтимијевић Лилић из Београда, која му је препоручила електронски часопис који дјелује у САД, а преко његовог уредника дошао је до организатора фестивала у Бургасу.

„И то је та прича – преко Америке“, вели кроз осмјех, додајући да је и ова, као и прва награда за своје стваралаштво коју је некад добио још као стваралац почетник, за њега најдража – јер је то увијек путоказ даље.

О Бугарској и фестивалу прича са посебном емоцијом. Љубазност, топлина и искрена добродошлица коју су им домаћини указали тешко се могу описати ријечима.

„Чак и сада, преко вашег портала, желим да им још једном кажем неизмерно – Хвала!“, истиче. Такав пријем, додаје, буди у човјеку жељу да дâ најбоље од себе.

А наступао је под заставом Србије. Не зато што је тако планирао, већ зато што подршке из Црне Горе – није било. Ни из града у којем живи. На то, Ремс одговара одсјечно, без увијања.

„Искрено сам постао имун на сву изопаченост ове данашње политичке елите у Бару коју презирем из дна душе“, каже. И додаје: „Не видим никакав разлог да представљам и град и државу која ме не жели. Довољно у Бару живи људи који поштују ово што радим, а њихова подршка ми је подстрек да будем увијек бољи.“

Било је и критика, додуше у коментарима чији аутори се обични прикривају иза "надимака" на друштвеним мрежама, па и на нашем порталу. Замјерки прије свега због српске заставе.

Али и ту је јасан – „Када се нуле помаме“, каже, позивајући се на своју давно изречену мисао, „горе у мржњи“. Те реакције назива ирационалним, па и шизофреним, и указује на патолошке дубине у којима поједини људи живе своје личне и историјске фрустрације. „Људско достојанство је ипак претежак задатак за примитивизам у којем они пливају као риба у води“, додаје без икаквог устручавања.

О самом наступу у Бургасу говори скромно, али са професионалним увјерењем да је дао максимум. Читања су трајала више дана, на различитим локацијама. Свијест о сродности словенских језика помогла је да се пјесма разумије и осјети.

„Имам утисак да је моја интерпретација била високо професионална, као и одабир пјесама“, закључује.

Поезија, дакле, проналази свој пут. И чини се да није случајно што су управо стихови Игора Ремса пронашли пут до Бургаса, до публике, до жирија. А можда највише – до оних који знају да не постоји власт, ни граница, ни застава која може зауставити снагу ријечи кад иза ње стоји човјек који вјерује у то што пише.
 
 

Вече у УКС-у

У Удружењу књижевника Србије (УКС) сјутра (петак) са почетком у 19 часова поводом 30 година стваралаштва Игора Ремса биће одржано његово књижевно вече. Поезију ће говорити Ивана Жигон и сам аутор.
Музичку подршку пружиће  Милица Жугић на виолини, чланица Београдског филхармонијског оркестра, док је водитељ програма пјесник Видак Масловарић.