Међународне награде за најбоље пјеснике и преводиоце 2025. Године
Иако савремени свијет истовремено нуди парадокс повећане повезаности и све израженије отуђености, поезија опстаје као витално средство кроз које људски израз прелази границе, повезујући гласове, културна насљеђа, заједничка сјећања и замишљене будућности различитих заједница.
Дана 12. децембра 2025. године, тај мост је засијао изузетним сјајем када су објављени добитници Међународних награда за најбоље пјеснике и преводиоце. Свечаност, коју су организовали Међународни центар за истраживање и превођење поезије (IPTRC), Journal of Rendition of International Poetry и Управни одбор Свјетске уније часописа за поезију, представља једно од најугледнијих признања за књижевно стваралаштво међу језицима и континентима.
Овогодишње награде одају признање четрнаест изузетних пјесника и преводилаца из тринаест земаља, чија дјела утјеловљују универзалност осјећања, маште и истине. Изабрани су након три ригорозна круга гласања, спроведена током два мјесеца, од стране угледног жирија састављеног од судија из осамнаест земаља – од Италије до Јапана, од Сједињених Америчких Држава до Уједињених Арапских Емирата, од Њемачке до Аргентине. Овај дубоко сараднички и истински мултикултурални процес одражава саму суштину глобалног књижевног братства.
Десет пјесника који су ове године награђени доносе на свјетску књижевну сцену живописан спектар језичких, културних и емотивних свјетова. (1) Исилда Нунес (Португал) пише медитеранским сјајем, спајајући saudade са савременим промишљањем. (2) Јанг Геум-Хи (Кореја) нуди поезију укоријењену у источњачком лиризму, медитативну и изузетно осјетљиву на људску њежност. (3) Лабуд Н. Лончар (Црна Гора) доноси балкански дух отпорности, ритма и безвременог пејзажа. (4) Аднан Ал-Сајег (Ирак), један од најснажнијих гласова арапске књижевности, наставља да губитак претвара у свјетлосни отпор. (5) Калина Изабела Зјола (Пољска) представља сложени плес Средње Европе с памћењем, идентитетом и преображајем. (6) Гасан Ал-Хунаизи (Саудијска Арабија) доноси дубину класичне, али непрестано развијајуће арапске традиције. (7) Судип Сен (Индија) осликава свијет космополитским увидом – од Њу Делхија до свјетских метропола. (8) Зи Ву (Кина) нуди профињену јасноћу – поезију снажних слика и филозофске резонанце. (9) Мује Бучпапај (Албанија) одјекује суровом љепотом Балкана и његовим неугасивим духом. (10) Питер Табит Џонс (Уједињено Краљевство) својим снажним гласом подсјећа на богато насљеђе британске књижевности и њену сталну обнову.
Заједно, они чине мозаик језика, историја и географија. Оно што их повезује јесте дубоко поштовање према поетској ријечи – њеној способности да освјетли људско стање, суочи се са стварношћу и угнијезди наду.
Превођење се често назива „другом умјетношћу“. Оно захтијева оданост не само изворном тексту, већ и невидљивом даху значења који мора преживјети путовање кроз језике. Четворо преводилаца који су ове године награђени представљају примјер те узвишене мисије. (1) Во Ти Нху Мај (Вијетнам) приближава међународну поезију вијетнамским читаоцима и носи вијетнамски поетски сензибилитет у свијет, његујући међукултурни дијалог с њежношћу и страшћу. (2) Јусуф Аслан (Турска) наставља дугу турску традицију језичке отворености, нудећи јасноћу и љепоту читаоцима широм континената. (3) Ли Џенгшуан (Кина) обогаћује глобалну књижевну размјену прецизним и грациозним преводима свјетске поезије. (4) Клаудија Пичино (Италија), позната по свом обимном раду међу језицима, омогућава да поетски гласови слободно путују кроз простране културне коридоре Европе и шире.
Ови преводиоци нијесу само посредници – они су градитељи разумијевања, који уздижу гласове других у нове просторе, чувајући ритам, нијансу и душу.
Оно што издваја награде за 2025. годину јесте не само изузетан квалитет добитника, већ и дух јединства уткан у сам процес избора. Жири састављен од угледних пјесника, преводилаца и научника из осамнаест земаља представља риједак примјер књижевне дипломатије.
И док се савремено друштво суочава с пејзажом свеопште неизвјесности, стварање и превођење поезије остају праксе које његују храброст, подстичу емпатично разумијевање и потврђују могућност дубоке људске повезаности.
Поезија је важна јер одбија да нестане. Јер и даље шапуће истину када бука постане неподношљива. Јер проналази људски пулс испод вртлога историје. Јер нас учи да гледамо у потпуности.
Превод шири ту чежњу изван граница. Он претвара самоћу у глобалну солидарност. Гради мостове тамо гдје политика подиже зидове. Открива да, упркос разликама у језику, храни, обичајима, клими и вјеровањима, људи носе сличне снове, сличне ране и сличне молитве.
Организатори упућују дубоку захвалност међународном жирију чија су великодушност и интелектуална посвећеност обликовале овогодишње резултате.
Славећи овогодишње добитнике, славимо и трајну моћ поезије да уједини човјечанство.
Пјесницима – хвала вам што нас подсјећате колико људски дух може бити простран.
Преводиоцима – хвала вам што с преданошћу и грациозношћу преносите гласове широм свијета.
Судијама – хвала вам на великодушности и мудрости.
Читаоцима широм свијета – нека поезија настави да освјетљава ваш пут.
