АСК: Раичевић не може бити истовремено посланик и предсједник Општине

Душан Раичевић, први човјек Бара и посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) у црногорском парламенту, треба да се одрекне једне од тих функција према новом Закону о спречавању корупције због неспојивости функција. То пише у мишљењу које је Агенција за спречавање корупције (АСК) доставила Раичевићу 23. јула.

Закон о спречавању корупције, који је ступио на снагу у јуну, чланом 14 предвиђа да “јавни функционер који обавља послове у државној управи и органима локалне управе и локалне самоуправе не може обављати функцију посланика”.

Након што је Раичевића АСК крајем јуна обавијестио да ће сходно новом Закону морати да бира једну од двије функције, он је затражио правно тумачење о томе да ли се ова одлука може донијети ретроактивно будући да је АСК у септембру прошле године утврдио да он није у сукобу интереса.

Агенција му је послала мишљење у којем пише да јавни функционер предсједник општине Бар на коју функцију је прво изабран и то 11. јануара 2023. године, не може обављати функцију посланика у Скупштини Црне Горе, на коју је изабран 27. јула 2023. године.

Раичевић је казао да му овај документ још није званично достављен.

АСК наводи да према члану 14 и ставу 3 Закона о спречавању корупције јавни функционер који обавља послове у државној управи и органима локалне управе и локалне самоуправе не може обављати функцију посланика.

“Додатно, именовани је дужан да поднесе оставку на јавну функцију у року од 30 дана од пријема цитираног обавјештења Агенције од 20.06.2024. године и обавијести Агенцију о наведеном”, наводи се у документу који потписује директорица АСК-а, Јелена Перовић.

У допису који је послала Раичевићу она се позвала на нови Закон који чланом 30 ставом 1 прописује је да “кад посумња да је у ситуацији у којој постоји сукоб интереса или ограничење у вршењу јавне функције, јавни функционер је дужан да предузме мјере ради решавања сукоба интереса или поштовања ограничења у складу са законом, као и да Агенцији пријави сумњу подношењем захјева за давање мишљења о постојању сукоба интереса или ограничења у вршењу јавне функције”.

“Чланом 15 наведеног Закона прописано је да јавни функционер који у току вршења јавне функције прихвати да обавља другу дужност, односно функцију из члана 13 или члана 14 ст. 1 и 3 овог закона, дужан је да, у року од 30 дана од почетка вршења друге функције, односно дужности, поднесе оставку на јавну функцију”, истиче се у допису.

Пише и да ако јавни функционер у случају из става 1 овог члана не поднесе оставку, сматра се да је јавном функционеру престала функција даном почетка вршења друге функције.

Објашњава се да је претходно мишљење којим је утврђено да он нема сукоб интереса било у складу са тада важећим законом, а према новом Закону о спречавању корупције, јавне функције које именовани обавља као предсједник општине и посланик су неспојиве.

Због тога, он је дужан да поднесе оставку на јавну функцију у року од 30 дана од дана пријема предметног дописа и обавијести Агенцију о наведеном.

Закон о спречавању корупције, односно његове измјене, један је од ИБАР закона, односно прописа које је Црна Гора требало да усвоји да би добила позитиван Извјештај о процјени испуњености привремених мјерила за поглавља 23 и 24 (ИБАР).

Црна Гора је позитиван ИБАР добила на Међувладиној конференцији (ИГЦ) Црне Горе и Европске уније (ЕУ) у Бриселу 26. јуна.

Иако су усвојене, измјене Закона о спречавању корпуције су оштро критиковане у дијелу јавности. И Венецијанска комисија је, између осталог, навела да је нацрт остао у основи исти као закон који је тренутно на снази, уз неколико прилагођавања у тексту одредби.

Закон је на сједници Владе, приликом његовог усвајања, критиковала већина чланова Владе и тражила, између осталог, да се боље дефинише дио о поклонима, застари поступка, животном стила функционера, да се врате надлежности Специјалног државног тужилаштва (СДТ)…

Предложеним измјенама сужена је надлежност СДТ-а, тако да оно због високе корупције не гони све јавне функционере, већ само “високе”, затим да у њиховој надлежности више не буду ни кривична дјела која се односе на повреде изборних права, нити за кривична дјела која се тичу злоупотребе положаја у привредном пословању и злоупотребе овлашћења у привреди, ако прибављена имовинска корист прелази износ од 40.000 евра.

(Вијести)