Будући хотел у бившој згради "Симпа" резултат дила Општине и инвеститора

Саопштењем за јавност поводом актуелене теме - најављене градње хотела на мјесту зграде бившег "Симпа" у Бару, огласио се Момчило Лековић, одборник Демократа у парламенту града под Румијом.

Његово обраћање јавности преносим интегрално...

Моја сумња да ће реконструкција некадашњег пословног објекта “Симпо” имати штетне посљедице по Општину Бар односно уз вјероватни губитак дијела државне имовине, показује се потпуно оправданом. Штавише добили смо потврду од Општине Бар да ће градња хотела кренути упркос неријешеним имовинско-правним односима, што значи да само на неколико метара од зграде Општине имамо градњу на туђем земљишту и то ни мање ни више него државном. Из ове локалне управе новинарима нијесу одговорили директно на питање да ли ће инвеститор користити јавни паркинг иза зграде Општине за своје потребе, из простог разлога јер је и њима јасно да ће се јавни паркинг користити за потребе приватног хотела.

Прије свега, морам признати да је овај инвеститор очигледно много сналажљивији од комплетне општинске управе, осим ако немају заједнички приватан интерес. Наиме, Општина у деманту мојих навода истиче како ће “хотел са 4 звјездице, побољшати туристичку и привредну понуду града Бара, са економским, али и естетским и сигурносним бенефитима и отварањем нових радних мјеста." Ја то уопште не спорим, међутим, памтим и вријеме када је на овом руинираном објекту годинама стајао велики натпис “ПРОДАЈЕ СЕ” са бројем телефона. Ако је већ Општина имала потребу за хотелима и препознавала потенцијал овог руинираног објекта, зашто она није у јавном интересу, умјесто инвеститора Човића откупила објекат, обновила га на свом државном земљишту и дала на управљање нпр. Спортском центру, као што је то давне 1980. године урадила тадашња општинска управа давајућу га Прекоокеанској пловидби?

Са друге стране, констатације да ће се “правне дилеме” у вези са предметним земљиштем на којем се гради хотел, рјешавати у ходу, дефинитивно показују намјеру Општине Бар да овом инвеститору, функционеру СД-а, по други пут омогући незакониту корист на начин што ће му након изградње објекта "поклонити" државну земљу.

Кажем по други пут, јер су се прве незаконитости догодиле 2019. године, када је без дозволе, у насељу Поље, близу жељезничке станице, исти овај инвеститор почео изградњу хангара површине преко 900 м2 и висине преко 8 метара. После пријаве грађана који живе у близини овог објекта, Урбанистичко-грађевинска инспекција је изашла на терен и констатовала да је грађено нелегално и супротно условима из важећег ДУП-а. Рјешењем број УПИ 1071/8-516/2 од дана 24.12.2019. године, Недељку Човићу је наложено рушење монтажног објекта који се налази на катастраским парцелама 2363/5 и 2365/2. Ипак, ово рјешење је остало мртво слово на папиру пуних осам мјесеци и то до доношења Програма привремених објеката. Човић је тек након осам мјесеци поднио захтјев за постављање привременог објекта односно 31.07.2020. Овдје се јасно види да објекат и поред рјешења о уклањању није био ни дирнут већ се тражио модалитет како да се уведе у легалне токове оно што је очигледно нелегално. Рушење никада није ни спровођено, а обустављено је након што је Човић прикупио техничку документацију за градњу објекта, па је инспекција утврдила да су сада испоштовани сви услови за градњу привременог објекта из члана 117 Закона о планирању и изградњи објеката.

У овом случају у току је управни спор бр. У 4456/23 пред Управним судом ради поништења Рјешења градског архитекте којим је дата сагласност за изградњу спорног објекта, а биле су поднешене и кривичне пријаве против грађевинског инспектора. Такође, у току 2022. године Општина је покренула поступак измјена и допуна Програма привремених објеката са циљем да се Човићу повећа површина објекта, па да се тако израде нови УТ услови али са површином која одговара површини објекта на терену.

Сумњам да се и сада спрема сличан сценарио и да ће рјешавање “правних дилема” у вези са државним земљиштем између Општине Бар и инвеститора бити ријешено на исти односно сличан начин као у случају изградње хангара овог инвеститора те 2019. године.

На крају подсјећам и на члан 163 Закона о планирању простора и изградњи објеката у којем стоји да: "пренос права својине на земљишту на којем је изграђен бесправни објекат, на којем својинска овлашћења врши држава, а којим располаже Влада односно јединица локалне самоуправе, врши се непосредном погодбом, у складу са законом, на основу захтјева власника бесправног објекта који је поднио захтјев за легализацију - купца земљишта."

Што у преводу значи да ћемо у случају да се овом инвеститору по други пут деси "'нелегална градња" и градња у већим габаритима од дозвољене, непосредном погодбом партијских сарадника на власти, остати без вриједног дијела државне имовине.