Ћинћур одговорила Марти Кос: Црна Гора је између корупције и стварних стандарда

Независна посланица из Бара Радинка Ћинћур огласила се поводом порука европске званичнице Марте Кос, која је након разговора са предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем поручила да процес приступања Европској унији није само „штиклирање обавеза“, већ изградња институција које могу издржати изазове чланства.

Реагујући на ту изјаву, Ћинћур је отворила суштинска питања о правцу у којем се Црна Гора креће на свом европском путу.

„Важно је када ћемо ући у ЕУ, али је још важније какви ћемо као чланица бити – да ли ћемо остати заглављени у чељустима корупције и непотизма, или ћемо заиста омогућити европске стандарде нашим грађанима“, поручила је она.

Она је посебно нагласила дилему да ли ће држава своје ресурсе препустити, како је навела, „бјелосвјетским тајкунима и корумпираним политичарима“, или ће успоставити јасна правила и сачувати их за будуће генерације.
У наставку, Ћинћур је послала и поруку о моделима развоја које Црна Гора треба да прати:

„Не треба да нам буду узори УАЕ нити САД – ми не припадамо тим културама. Треба да гледамо како се развија Словенија и скандинавске земље и да учимо од њих.“

Повод за ову реакцију је објава Марте Кос, високе европске представнице задужене за проширење, која је истакла да без испуњавања кључних демократских стандарда – посебно у областима владавине права и институционалне стабилности – ниједна земља не може постати чланица Европске уније.

Њена порука, иако уобичајена у дипломатском језику Брисела, у домаћој јавности отвара питање да ли се европски пут Црне Горе своди на формално испуњавање услова, или на суштинску трансформацију друштва.

Управо на ту разлику указује и посланица Ћинћур – да чланство само по себи није циљ, већ средство да се изгради уређена држава, са јасним правилима, јаким институцијама и заштитом јавног интереса.

Између порука из Брисела и одговора из Бара, јасно је да се кључна расправа не води око тога да ли Црна Гора треба да уђе у ЕУ, већ како и са каквим системом.
А управо та питања – корупција, управљање ресурсима и модел развоја – могла би одредити не само темпо интеграција, већ и суштину будућег друштва.