Црну Гору је напустило преко 14.000 руских држављана, показују неке процјене. У нашој држави раније је било регистровано нешто више од 21.000 држављана Руске Федерације, али су они након увођења санкција њиховој матичној држави почели да напуштају Црну Гору и процјењује се да се њих преко 70 одсто одселило, највише у Србију и Шпанију.
Осим санкција које је Црна Гора увела Русији, руске држављане, али и друге странце, за останак у нашој земљи додатно демотивише ригорозни Закон о странцима, али и лоша пословна клима. Ове баријере условиле су нови талас одласка странаца из Црне Горе према земљама Европске уније (ЕУ).
– Прије неки дан славили смо Дан независности Црној Горе, државе која је богата и ресурсима и људима. Наш народ захвалан је за могућност да овдје настави свој живот из разних разлога, али уложили смо нашу наду у Црну Гору и вјеровали да је присуство странаца веома битно за развој било које државе. Међутим, у претходне двије-три године дошло је до веома тешког разочарања јер је ситуација за нас постала веома лоша и више баријера онемогућава да планирамо живот у Црној Гори – каже за "Дан" Наталија Герасимова, власница компаније Навус, чија је дјелатност регистрација страних фирми.
Она се пита шта је циљ ригорозних мјера државе и да ли је посриједи стратегија да словенски народ оде из Црне Горе и одсели се у Србију или Шпанију.
– Један од разлога за одлазак свакако је и овдашњи банкарски систем: сам по себи, овај систем је у развоју и још увијек на веома ниском нивоу, па је тешко отворити и обичан рачун. Отвара се предузеће, али банка неће да отвори рачун. На сајту Централне банке пише да туриста може отворити рачун у банци, али то није тако у пракси. Странац не може отворити рачун осим ако случајно има познанство или некога на шалтеру у банци да му изађе у сусрет. Примјера ради, просјечна зарада ИТ менаџера је 2.000–5.000 еура мјесечно, али банкама то изгледа није интересантно, или постоји неки други разлог за то. Због дигитализације је пао систем ЦРПС-а у Пореској управи и сада нико не разумије о чему се ради, нити може да отвори предузеће, нити да промијени било шта у њему – истакла је Герасимова.
Како је додала, веома је чудно зашто се не користи стари систем у ситуацији када нови систем није заживио.
– Било би логично да се један период користе оба система. Усклађивање документације већ смо прошли 2021. године и сада морамо опет. За свако предузеће мора минимално да се плати 49 еуро такси, 80 еуро токен, и то ако радиш сам, а на крају то испадне 200–250 еура за сваког. Ми плаћамо порезе и доприносе, али немамо медицинског осигурања, од доприноса у ПИО немамо користи, што значи да наше плаћање иде на рачун Црне Горе (то није проблем), али за нас то ништа не значи. У МУП-у нема службе за информације која би појаснила услове за добијање и продужење боравишне дозволе. Смањили су број дана за подношење поднеска, сада проведемо у МУП-у 3–4 сата за обични поднесак – указала је Герасимова.
Истиче да је лош и мораторијум на куповину–продају непокретности због статуса да су нелегализовани.
– Многи руски држављани више не могу да користе своје непокретности због тога што је њихова вриједност мања од 150.000 еура, што значи да не могу боравити у тој непокретности више од 90 дана у године. То је лоша ситуација за будуће инвестиције, посебно на сјеверу – сматра Герасимова.
Посебно се осврнула на најаву о увођењу виза Русима у Црној Гори.
– Ако за Русе буде уведен визни режим, ми нећемо моћи да отварамо рачуне да бисмо пословали, нећемо добијати медицинску помоћ, и то значи да идемо тамо гдје све то можемо – Шпанија и Португал, исто са визама, а без виза – Србија. Из Црне Горе је отишло око 80 одсто држављана Руске Федерације, Бјелорусије и Украјине, а затворено је око 200 предузећа – казала је Герасимова.
Указује и на проблеме са инспекцијама, те да буквално не знају коју им документацију траже.
– Инспекција очигледно не долази због регулативе, већ да би написали казну. Сви ми који смо дошли у Црну Гору мислили смо да смо овдје пожељни. Дошли смо са дјецом и жељом да овдје наставимо живот, али изгледа да наше присуство у Црној Гори није пожељно. Увођење виза и сви остали набројани разлози (закон о странцима, банке, здравствена заштита...), све то тјера Русе да из Црне Горе иду у Шпанију, Италију, Аргентину..., гдје је са мање пара и више сигурности могу наставити живот са својим породицама – рекла је Герасимова.
Крајем прошле године регистровано 100.000 странаца
У Црној Гори је крајем прошле године боравило око 100.000 странаца са регулисаним статусом, при чему су највеће групе чинили држављани Србије, Русије и Турске. Актуелни прописи доносе строже услове, попут минималног прага од 150.000 еура за стицање права на боравак по основу власништва над некретнинама. Према раније објављеним подацима МУП-а, који су у међувремену сигурно претрпјели измјене, највећи број пријављених странаца чинили су држављани Србије (око 24.500), Русије (око 21.000) и Турске (око 13.000).
Извор: Дан
