Вукићевић: Хрватска уцјењује Црну Гору, а наша дипломатија сервилно ћути!

Потпредсједница Демократске народне партије Маја Вукићевић оцијенила је да Хрватска својим захтјевима успорава европске интеграције Црне Горе, поручивши да чланство у Европској унији не смије бити средство за наметање рјешења у билатералним споровима.

Вукићевић је навела да је чланство Црне Горе у Европској унији већ више од деценије стратешки циљ државе, те да је највећи напредак у том процесу остварен у посљедњих неколико година.

Како је истакла, допринос томе дала је и Демократска народна партија гласањем за законе у Скупштини и учешћем у извршној власти, а конкретни резултати огледају се у затварању поглавља 21 и припремама за затварање поглавља 14, које се односи на саобраћај.

„Упркос спроведеним реформама, затварање тог поглавља остало је оптерећено захтјевима које је испоставила Хрватска“, навела је Вукићевић.

Она је оцијенила да се Црна Гора већ неко вријеме суочава са притисцима хрватске владе и захтјевима чију оправданост и повезаност са европским интеграцијама, како је казала, има пуно право да преиспита.

„Стиче се утисак да дио захтјева које је испоставила Хрватска у суштини представља опструкцију Црне Горе и успоравање на путу европских интеграција. Чланство једне државе у Европској унији не би смјело да буде средство за наметање рјешења у билатералним споровима“, поручила је Вукићевић.

Посебно се осврнула на питање одштете за бивше заточенике логора Морињ, истичући да се одговорност за злостављање и патње заточеника не смије релативизовати и да сваки одштетни захтјев мора имати јасно правно и чињенично утемељење.

Истовремено је поручила да Црна Гора има обавезу да тражи правду за своје држављане који су били жртве мучења и убистава у логору Лора, наводећи да Влада то питање треба званично да покрене.

„За разлику од Мориња, гдје у самом логору није било смртно страдалих, црногорски држављани су своје животе оставили у логору Лора, а њихове породице до данас нису дочекале правду. Поштовање свих жртава подразумијева једнака мјерила и спремност да се о одговорности говори без селективности“, навела је Вукићевић.

Говорећи о недавним измјенама Закона о спорту и њиховим посљедицама по назив базена у Котору, који носи име прослављеног ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића, Вукићевић је оцијенила да та одлука захтијева јасно образложење.

Она је подсјетила да је Гопчевић освајао олимпијске, свјетске и европске медаље, те истакла да за живота никада није био оптужен да је починио било какав злочин.

„Неумјерен је и начин на који је измијењен закон којим је отворен пут промјени назива базена у Котору, чиме је удовољено захтјевима Хрватске по овом питању“, оцијенила је Вукићевић.

Она је поручила да Црна Гора треба да постане чланица Европске уније, али да на том путу мора сачувати достојанство и право да штити своје легитимне интересе.

Према њеним ријечима, суочавање са прошлошћу подразумијева утврђивање чињеница и одговорности, док свако преузимање обавеза мора имати јасно правно утемељење.

Вукићевић је казала да од осталих чланица Европске уније очекује подршку правичном рјешавању билатералних спорова и спречавању да они постану средство блокирања европског пута Црне Горе.

„Досадашњи ток догађаја оставља утисак да хрватска страна успјешније заступа своје ставове, док црногорска јавност нема довољно јасних информација о томе како наша дипломатија штити државне интересе. Напротив, често свједочимо и крајње сервилном понашању појединаца који представљају Црну Гору у дијалогу са Хрватском“, навела је она.

Додала је да грађани имају право да знају шта се од Црне Горе тражи, шта представници Владе прихватају и на основу којих аргумената, истичући да спремност на дијалог мора бити праћена способношћу да се образложено одбије неоправдан захтјев.

Вукићевић је оцијенила да отворена питања са Хрватском захтијевају јаснији одговор Владе и парламентарне већине, посебно када је ријеч о одштети, имовини и разграничењу на мору.

„И док дио јавности упорно тражи кочничаре европског пута у другим државама, Хрватска је та која од Црне Горе потражује новчану одштету, имовину и територију на мору, која покрива улаз у Бококоторски залив“, поручила је Вукићевић.

На крају је истакла да се о питањима одштете, имовине и разграничења мора одлучивати на основу утврђених чињеница и интереса Црне Горе, уз пуну одговорност према грађанима.

„На дјелу треба показати да је Црна Гора независна држава, способна да самостално води своју политику, поштује друге и штити сопствене интересе. Црна Гора је надживјела и надживјеће многе власти и не може се поистовјећивати ни са једном владом, али је свака од њих дужна да одлуке доноси одговорно, водећи рачуна о њеном суверенитету и добробити грађана“, закључила је Вукићевић.