Нови миграциони талас и промјене на регионалној мапи: Сеоба Руса на Балкану

Док се у Русији поново јављају страховања од мобилизације и новог таласа исељавања, Црна Гора суочава се са одласком дијела досељеника који су стигли након почетка рата у Украјини.

Иако нема поузданих података колико их се преселило у Србију, број регистрованих Руса значајно је опао. То не значи да су сви физички напустили земљу, јер на евиденцију утичу и истек дозвола и промјене боравишног статуса.

Како пише београдски нед‌јељник НИН, за разлику од Подгорице, која најављује визе и строже услове боравка, Београд омогућава руским држављанима безвизни улазак до 30 дана, док дужи боравак могу регулисати по основу запослења, самозапошљавања, власништва над некретнином или спајања породице.

Економски аналитичар Олег Филиповић сматра да Црна Гора није искористила прилику коју је добила њиховим доласком.

- Губимо скупе кадрове у које нисмо уложили ниједан цент, већ смо их малтене добили као поклон, који нисмо успјели да искористимо - рекао је Филиповић за НИН.

Међу досељеницима били су ИТ стручњаци, консултанти и предузетници који су регистровали фирме и радили за иностране клијенте. Према истраживању БИРН-а, од почетка рата у Украјини до јула 2024. руски држављани основали су 5.846 компанија у Црној Гори, доносећи знање, искуство и пословне везе.

- То су били готови кадрови које је само требало упослити на прави начин. Инвестиција у њих је са наше стране била нула, док се вриједност кадрова тог типа мјери десетинама хиљада еура на годишњем нивоу, уз пренесено знање и технике којих нема код нас - каже Филиповић.

Црногорска влада предложила је строже услове боравка странаца, укључујући минималну вриједност некретнине од 200.000 еура и обавезу запошљавања најмање три радника за одређене категорије страних власника компанија, од којих би два била црногорски држављани.

- Неопходно је да држава зна кога жели да задржи. Није исто када у земљу долази сезонски радник, туриста, пензионер, предузетник или врхунски ИТ стручњак. Ако према свима примјењујемо исту логику, можемо да изгубимо управо оне људе који су нам најпотребнији - упозорава Филиповић.

Додатни изазов представља најављено увођење виза руским држављанима од 1. новембра, у оквиру усклађивања црногорске визне политике са правилима Европске уније.

Руско тржиште важно је и за црногорски туризам. Према подацима Монстата, руски туристи остварили су 16,4 одсто свих ноћења страних гостију током 2025. године, док је њихов удио у приватном смјештају достигао 22,1 одсто.

Директор Центра за истраживање и развој туризма Петар Голубовић изјавио је недавно да су гости са тржишта обухваћених најављеним визним промјенама прошле године остварили између 20 и 21 одсто туристичких ноћења.

Центар је разматрао и блажи сценарио, према којем би потражња са тих тржишта опала за 20 одсто. У том случају укупан број ноћења био би мањи за 3,8 одсто, а да би се тај губитак надокнадио, сва остала тржишта морала би да остваре раст од 4,75 одсто.

- И то је најблажи сценарио - упозорио је Голубовић.

Хотелијер и представник Привредне коморе Црне Горе Жељко Цицовић оцијенио је да ће бити тешко надомјестити значај руског тржишта, чији су гости важни због дужине боравка и потрошње, а не само броја долазака.

Одлазак дијела руских држављана може смањити потрошњу и пословну активност, али и ублажити притисак на цијене некретнина и инфраструктуру. Зато није свако смањење броја досељеника аутоматски економски губитак. Важније је ко одлази и може ли домаћа привреда да надокнади његов допринос.

Извор: Дан