Визе Русима, губици Црној Гори? Одлука која би могла скупо да кошта домаћу привреду
Увођење виза руским држављанима могло би да има озбиљне посљедице по црногорски туризам, мале привреднике, тржиште некретнина и бројне породице које годинама живе од прихода остварених захваљујући гостима из Русије. На то је у разговору за „Дан“ упозорила руска држављанка Наталија Герасимова, која већ двије деценије живи у Црној Гори, истичући да најважније питање није колико ће Русима бити отежан долазак, већ колико би сама Црна Гора могла да изгуби.
Герасимова, која је у Црну Гору дошла прије двадесет година, каже да ову државу одавно не доживљава као иностранство. У њој су одрасла њена дјеца, створила је породични и пословни живот, стекла пријатеље и дом, због чега је најављено увођење визног режима за руске држављане од 1. новембра доживјела прије свега као разлог за забринутост.
„У Црној Гори живим већ двадесет година. Некада сам овдје дошла из Русије, али данас ми је тешко да себе назовем странкињом“, поручила је Герасимова за „Дан“.
Она подсјећа да је током претходних деценија била свједок развоја Црне Горе, изградње путева, хотела, стамбених објеката и бројних предузећа, као и њеног постепеног позиционирања на међународној туристичкој мапи.
Управо због тога, наглашава, вијест о визама није код ње изазвала увријеђеност, већ страх да би одлука могла негативно да се одрази на државу коју сматра својом.
Руски туристи остварују значајан дио ноћења у Црној Гори
Герасимова истиче да у потпуности разумије европске интеграције као политичко опредјељење Црне Горе, укључујући и обавезу постепеног усклађивања визне политике са правилима Европске уније.
Међутим, сматра да се приликом доношења таквих одлука не смију занемарити економске посљедице.
„Усклађивање визне политике са европским правилима дио је тог пута. Али, чини ми се да, док разговарамо о политичким обавезама, ризикујемо да изгубимо из вида оно најважније: како ће се ова одлука одразити на обичне људе, на економију и на будућност земље“, упозорила је она.
Позивајући се на податке Монстата, Герасимова наводи да су руски туристи током 2025. године остварили чак 16,4 одсто свих ноћења страних гостију у Црној Гори.
Још израженија зависност од овог тржишта постоји у индивидуалном смјештају, гдје су руски држављани, према подацима које је изнијела, учествовали са 22,1 одсто у укупном броју ноћења страних гостију.
Она наглашава да иза статистике стоје конкретне породице и њихова егзистенција.
Ријеч је, како објашњава, о власницима апартмана у Будви који од љетње зараде живе током зиме, угоститељима у Петровцу, таксистима, туристичким водичима, трговцима, грађевинским радницима и људима који се баве одржавањем некретнина.
Сви они, указује Герасимова, зависе од стварне туристичке потрошње, а не од политичких декларација.
Хоће ли цех европских обавеза платити црногорске породице?
Посебно упозорава да увођење виза не мора значити потпуни престанак долазака руских туриста, али да додатна администрација, трошкови и неизвјесност могу пресудно утицати на избор дестинације.
У условима велике конкуренције на туристичком тржишту, породице које планирају одмор лако могу одабрати земљу у коју могу отпутовати без сложених процедура.
Због тога поставља питање да ли би испуњавање међународних обавеза могло бити плаћено смањењем прихода домаћег становништва.
„Јер, за мене најважније питање није колико ће Русима бити теже да долазе у Црну Гору. Најважније је – хоће ли сама Црна Гора због ове одлуке постати сиромашнија?“, запитала се Герасимова.
Она сматра да Влада мора јавности понудити конкретне економске анализе, а не само политичка образложења.
Влада је раније упозоравала на економске ризике
Герасимова подсјећа да је Влада Црне Горе у фебруару 2025. године и сама наглашавала потребу постепеног усклађивања визне политике са Европском унијом, управо ради заштите домаћих економских интереса.
Тада је, како наводи, саопштено да Црну Гору годишње посјети око 230.000 руских држављана, уз указивање на изузетан значај туризма за националну економију.
Сада, мање од двије године касније, поставља се питање због чега се приступ мијења и да ли су у међувремену спроведене анализе које оправдавају такав потез.
„Не тврдим да је ова одлука погрешна. Можда Влада има снажне аргументе и детаљне анализе. Али вољела бих да их видим“, истакла је Герасимова.
Она тражи одговоре о очекиваном смањењу броја туриста, могућем паду прихода малих предузећа, посљедицама по државни буџет и мјерама којима би се евентуална штета ублажила.
Посебно је занима како ће функционисати нови систем издавања виза, колико ће процедуре трајати и хоће ли бити омогућено електронско подношење захтјева.
„Хоће ли се Црна Гора борити за сваког туристу или ће му једноставно поставити још једну административну препреку?“, једно је од питања које је упутила надлежнима.
Руси у Црној Гори нијесу само туристи, већ и инвеститори, послодавци и комшије
Герасимова указује и на димензију проблема која се не може свести само на туристичке приходе.
Током претходне двије деценије, подсјећа, хиљаде руских породица везале су живот за Црну Гору. Куповале су некретнине, градиле куће, оснивале предузећа, отварале радна мјеста и плаћале порезе.
Њихова дјеца похађала су црногорске школе, учила језик и одрастала заједно са домаћим становништвом.
Зато, како наглашава, многи Руси Црну Гору више не доживљавају као привремену адресу, већ као свој дом.
Иако увођење виза не укида право боравка особама које имају важеће дозволе, поставља се питање како ће нови режим утицати на доласке њихових родитеља, рођака и пријатеља.
Истовремено, додатне препреке могле би отежати успостављање пословних контаката, долазак потенцијалних инвеститора и развој економске сарадње.
Герасимова подсјећа да иза сваког путовања не стоји искључиво новац, већ и људски односи грађени годинама.
Могућ руски одговор додатно компликује ситуацију
Додатну забринутост, према њеним ријечима, изазвала је информација објављена 14. октобра о могућности да Русија, као одговор на црногорске мјере, уведе визе држављанима Црне Горе.
Уколико би се таква могућност остварила, ограничења би погодила грађане обје државе, додатно отежавајући породичне, туристичке и пословне везе.
„Посебно је тужно помислити да односи између обичних људи могу постајати све сложенији због одлука на које ти исти људи готово да немају утицаја“, поручила је Герасимова.
Она наглашава да не би вољела да Црна Гора, препознатљива по гостопримству и отворености, постепено постане држава у коју је све теже допутовати и из које је све сложеније одржавати међународне везе.
Европски пут не смије искључити одговорност према грађанима
На крају разговора за „Дан“, Герасимова је поновила да не оспорава право Црне Горе да самостално бира свој спољнополитички пут, нити предлаже одустајање од европских интеграција.
Ипак, сматра да грађани имају право да знају економску и друштвену цијену одлука које се доносе у њихово име.
Као неко ко двадесет година живи у Црној Гори, ради, плаћа порезе и у њој је одгајао дјецу, истиче да не може бити равнодушна према одлукама које могу утицати на будућност земље.
„Не предлажем да Црна Гора одустане од европских интеграција. Предлажем да отворено разговарамо о њиховим посљедицама. Јер европске вриједности нијесу само испуњавање преузетих обавеза, већ и транспарентност власти, поштовање грађана и одговорност за донијете одлуке“, закључила је Герасимова.
Њена упозорења отварају питање које превазилази однос Црне Горе и Русије: може ли држава која у великој мјери зависи од туризма себи дозволити да административним ограничењима ризикује губитак значајног дијела традиционалних гостију, а да јавности претходно не представи јасну процјену могућих посљедица?
Одговор на то питање посебно је важан за Црногорско приморје, гдје приходи од туризма, издавања некретнина и услужних дјелатности представљају важан ослонац економске сигурности великог броја породица.
