Туристи долазе, али краће остају: Сигнал који не треба игнорисати

Анализа августовских резултата: Црна Гора биљежи 1,13 милиона ноћења у колективном смјештају, али бројке откривају и старе слабости – зависност од обале, странаца и два најјача љетња мјесеца

........

У Црној Гори је током августа 2026. године у колективном смјештају регистровано 264.480 долазака туриста и око 1,13 милиона ноћења, показују прелиминарни подаци МОНСТАТ-а.

На први поглед, ријеч је о снажним бројкама које потврђују да је август остао један од стубова црногорске туристичке сезоне. Ипак, када се резултати упореде са претходним годинама, а посебно са 2025, добија се знатно занимљивија слика.

Црногорски туризам показује велику отпорност и способност да привуче огроман број страних гостију, али истовремено остаје изразито концентрисан на приморје и љетњу сезону.

Прије свега треба нагласити шта МОНСТАТ-ова бројка од 1,13 милиона ноћења заправо значи.

Она не обухвата комплетан туристички промет у Црној Гори.

Колективни смјештај обухвата хотеле, пансионе, мотеле, туристичка насеља, одмаралишта, хостеле и кампове, али не обухвата индивидуални, односно такозвани приватни смјештај – куће, собе и туристичке апартмане.

А управо је приватни смјештај изузетно значајан на црногорском приморју.

Зато 1,13 милиона ноћења треба читати као резултат једног, веома важног дијела туристичког тржишта, а не као укупан број туристичких ноћења у држави.

У односу на август 2025. – више долазака, али мање ноћења
Најзанимљивије је непосредно поређење са прошлом сезоном.

Према подацима МОНСТАТ-а, у августу 2025. године у колективном смјештају остварено је 255.155 долазака и 1.141.947 ноћења.

У августу 2026. имамо 264.480 долазака и око 1,13 милиона ноћења.

Дакле, број долазака повећан је за око 9.300 гостију, односно приближно 3,7 одсто.

Али број ноћења није пратио тај раст.

Напротив, у односу на прошлогодишњих 1,142 милиона, овогодишњих приближно 1,13 милиона представља благи пад, од око један одсто.

То је веома занимљив сигнал.

Више туриста долази, али у просјеку остају нешто краће.

У августу 2025. просјечан боравак у колективном смјештају износио је око 4,48 ноћи по доласку, док је у августу ове године тај просјек око 4,27 ноћи.

Разлика на први поглед није велика, али у туризму јесте важна.

Јер за дестинацију није исто да ли 100.000 туриста борави три, пет или седам дана. Дужи боравак, по правилу, значи више новца за смјештај, ресторане, продавнице, излете, превоз и друге услуге.

Зато број долазака сам по себи никада не даје комплетну слику успјешности сезоне.

Шта показују претходне године?
Поређење са неколико претходних сезона показује да се црногорски хотелски и други колективни смјештај након пандемије снажно опоравио.

Август је традиционално један од најјачих мјесеци, а број ноћења у колективном смјештају посљедњих година креће се око милион и више.

Посебно је важно поређење са 2019. годином, посљедњом пуном сезоном прије пандемије, која се годинама користила као својеврсна референтна тачка црногорског туризма.

Међутим, проста трка за бројем туриста више није довољна.

Црна Гора данас има другачије цијене, другачију структуру гостију, другачије геополитичке околности и знатно веће трошкове туристичке привреде него 2019. године.

Зато питање више не би требало да буде само: „Колико је туриста дошло?“

Много важнија питања су: колико су остали, колико су потрошили, у каквом су смјештају боравили и колика је стварна економска корист коју је држава од њиховог боравка остварила?

Чак 91,4 одсто ноћења остварили странци
Једна од најупечатљивијих карактеристика августовских резултата јесте огромна доминација страних туриста.

Од укупног броја ноћења у колективном смјештају, 91,4 одсто остварили су страни гости, а свега 8,6 одсто домаћи туристи.

То је истовремено и велика врлина и потенцијална слабост црногорског туризма.

Врлина је очигледна.

Мала држава са нешто више од 600.000 становника успијева да на међународном туристичком тржишту привуче број гостију који вишеструко превазилази њено становништво. Туризам на тај начин представља један од најважнијих канала прилива новца из иностранства.

Али постоји и друга страна.

Толика зависност од иностраног тржишта чини туристички сектор осјетљивим на кризе које Црна Гора не може да контролише – економске рецесије у земљама из којих гости долазе, ратове, санкције, проблеме у авио-саобраћају, цијене горива или промјене туристичких навика.

Зато је ширење броја емитивних тржишта једнако важно као и повећање укупног броја гостију.

Највећа слабост: 92,1 одсто ноћења на приморју
Још израженија је географска концентрација.

Од свих ноћења остварених у колективном смјештају у августу, чак 92,1 одсто припало је приморским мјестима.

У Подгорици је остварено 3,6 одсто, у планинским мјестима свега 2,8 одсто, а у осталим мјестима 1,5 одсто.

Другим ријечима, на сваких 100 ноћења у колективном смјештају, приближно 92 се остваре на мору.

То најбоље показује колико је прича о Црној Гори као цјелогодишњој туристичкој дестинацији још далеко од стварности током врхунца сезоне.

Црна Гора има Дурмитор, Бјеласицу, Проклетије, кањон Таре, Скадарско језеро, бројна села, националне паркове, вјерски и културни туризам, али августовска статистика показује да економски магнет и даље готово потпуно представља Јадран.

То има и своју цијену.

Корист и „штета“ масовног љетњег туризма
Велики број туриста доноси огромну корист локалним привредама.

Хотели, ресторани, кафићи, продавнице, такси превозници, излетничке агенције, плажни барови, марине и велики број малих предузетника управо у јулу и августу остварују значајан дио годишњег прихода.

Држава истовремено убира ПДВ, боравишне таксе и друге приходе, а туризам директно и индиректно обезбјеђује велики број радних мјеста.

Али концентрација огромног броја људи у уском приобалном појасу у свега неколико седмица производи и трошкове које класична статистика долазака и ноћења не приказује.

То су саобраћајне гужве, огроман притисак на водоводну и канализациону инфраструктуру, повећана производња отпада, проблеми са паркирањем, притисак на плаже и јавне површине, већа потрошња електричне енергије и воде, као и оптерећење локалних служби.

Зато милион ноћења није аутоматски милионски успјех ако инфраструктура и квалитет живота становника плаћају превисоку цијену.

Управо ту би требало тражити нови модел развоја туризма.

Бар и остало приморје морају тражити госта који остаје дуже
Податак да је број долазака у односу на август 2025. порастао, док је број ноћења благо опао, заслужује посебну пажњу.

Ако се такав тренд настави, Црна Гора би могла имати све већи промет људи, а да економски ефекат не расте истом брзином.

Циљ зато не треба да буде само довести још туриста.

Треба их мотивисати да остану дуже и потроше више, а то се не постиже само плажом и смјештајем.

Бар је добар примјер потенцијала који постоји

Стари Бар, Стара маслина, Румија, Скадарско језеро, Црмница, Крајина, Шестани, маслинарство, вински и гастрономски туризам могу да буду разлог да гост који је планирао четири дана остане пет или шест.

У том контексту и недавно актуелизовани пројекат панорамске жичаре Бар–Румија–Скадарско језеро добија шири економски смисао - туристи се морају из приобалног појаса усмјеравати ка залеђу и понудити им садржаји због којих ће продужити боравак.

Мање опсесије бројем гостију, више пажње на зараду
Црногорски туризам годинама има једну статистичку замку: успјех сезоне често се процјењује готово искључиво на основу броја туриста и ноћења.

То више није довољно.

Могуће је имати више туриста, а мању просјечну потрошњу. Могуће је имати више долазака, а мање ноћења. Могуће је имати рекордну попуњеност у августу, а слабе хотеле у новембру, децембру или марту.

Зато би озбиљна анализа успјешности црногорског туризма морала истовремено да прати број долазака, број ноћења, просјечну дужину боравка, потрошњу по туристи, приход по расположивој смјештајној јединици и распоређеност промета током године.

Тек тада можемо знати да ли туризам стварно напредује.

Август добар, али шаље и упозорење
Резултат од 264,48 хиљада долазака и 1,13 милиона ноћења у колективном смјештају потврђује да Црна Гора и даље има снажну туристичку привлачност.

Посебно охрабрује раст броја долазака у односу на август 2025.

Али истовремено постоје три податка која не би требало занемарити: ноћења су благо испод прошлогодишњег нивоа, просјечан боравак је скраћен, а чак 92,1 одсто ноћења и даље је концентрисано на приморје.

То су истовремено и смјернице за оно што треба радити.

Црној Гори није неопходно да сваког августа по сваку цијену има још више људи на већ оптерећеним плажама и улицама Будве, Бара, Херцег Новог, Улциња, Котора и Тивта.

Потребнији су јој гости који остају дуже, троше више, долазе и ван јула и августа и откривају унутрашњост земље.

Јер права мјера успјеха туризма није колико је људи прошло кроз Црну Гору, већ колико је туризам новца и одрживог развоја оставио Црној Гори, а колики је трошак који је масовност сезоне произвела.

Управо ће од способности да поправи тај однос користи и „штете“ зависити да ли ће наредне туристичке сезоне бити само бројније – или заиста боље.

Д.Обрадовић