Данас ће, сасвим извјесно, у црногорском парламенту, бити смијењена Влада Здравка Кривокапића, коју је, према јавном признању његовог првог сарадника и потпредсједника Дритана Абазовића, формирала америчка амбасада у Подгорици. Наравно, супротно вољи народа исказаној на изборима 30.августа 2020.године.
Посланици би, на одвојеним ванредним сједницама, требало данас да расправљају о Владином предлога да се скрати мандат Скупштини и предлогу опозиције и коалиције "Црно на бијело" да се гласа о неповјерењу Влади.
Међусобни захтјеви за смјену челника врха власти у Црној Гори епилог су вишемјесечне кризе власти, како између Скупштине и Владе, тако и унутар саме Владе.
Иницијатива за изгласавање неповјерења Влади Црне Горе премијера Здравка Кривокапића предата је 19. јануара у скупштинску процедуру, саопштено је из Грађанског покрета УРА.
Иницијативу је потписао укупно 31 посланик, четири посланика УРА и Савеза грађана Цивис који су дио власти, те 27 опозиционих партија – двије социјалдемократске, Бошњачке, Албанске листе, Албанске коалиције и дио посланика Демократске партије социјалиста.
Према најавама од потребних 41, ова иницијатива има сигурна 44 гласа за изгласавање неповјерења Кривокапићевој Влади.
И поред начелне подршке пројекту мањинске владе која би требало да замијени постојећу 5 посланика Социјалистичке народне партије, која је дио власти, неће гласати за смјену актуелне Владе.
Потпредсједник Владе Дритан Абазовић није јуче смијењен јер већина посланика у Скупштини Црне Горе није подржала дневни ред који је предвиђао гласање о његовом разрјешењу.
Самим тим, на дневном реду се није нашао ни избор министра финансија Милојка Спајића на Абазовићеву функцију.
Приједлог о смјени Абазовића са потпредсједничког мјеста предложио је предсједник Владе Здравко Кривокапић као одговор на претходну иницијативу Грађанског покрета УРА и опозиционих партија о изгласавању неповјерења Кривокапићевој Влади.
Од 81 посланика, присутно је било 77, а само 20 је било за усвајање дневног реда.
Уколико се смијени Кривокапићева влада предсједник Црне Горе Мило Ђукановић даје мандат за састав нове владе политичкој групацији која је у стању да за свој приједлог обезбиједи 41 глас подшке у парламенту. Уколико нико не може обезбиједити тај услов слиједе ванредни парламентарни избори.
УРА је предложила 17. јануара формирање мањинске Владе као модела за излазак из вишемјесечне политичке кризе. Раније потписани Меморандум седам партијских лидера парламентарних странака био би почетна основа.
У мањинској Влади, према најавама ГП УРА не би било чланова ДПС ни Демократског фронта (ДФ).
ДПС из разлога недостатка демократских капацитета и воље за борбу против корупције и криминала која је изостала током њихове тридесетогодишње владавине а ДФ, према оцјени УРА-е, из разлога недостатка јасне евроатлантске оријентације.
