Ђуровић: Владу да формирају субјекти који су добили највећу подршку грађана или нови избори!

ДФ је био спреман на компромис на своју штету и прихватио много више него што предвиђају демократски стандарди: да УРА, ЦИВИС И СНП (9 посланичких мандата) имају 10 министарстава, исто колико и ДФ и Демократе (29 посланичких мандата), уз премијеров златни глас

....

Црна Гора има право, као и све друге европске државе, да сама себи бира власт и желимо оно што су демократски стандарди који важе свуда у свијету – да они који имају највећу политичку снагу и највишу подршку народа формирају Владу и заузму кључне функције, казао је у интервјуу за "Дан" Дејан Ђуровић, посланик Демократског фронта (ДФ) и Нове српске демократије (НСД).

Он вјерује да је политичка криза у Црној Гори пред расплетом.

 
•Шта очекујете од 2023. године у политичком смислу и хоће ли, према Вашем мишљењу, ово бити период изласка из дубоке институционалне кризе?

 Политичка криза у Црној Гори требало би да буде пред политичким расплетом и да се до избора (крајем 2024. године) уђе у један мирнији политички период. Изненадна одлука ГП УРА и СНП да не прихвате практично договорену сједницу парламента и формирање Владе по већ утврђеним правилима тај расплет је одложила закратко (уколико промијене ту одлуку) или најавила ванредне парламентарне изборе.

Такође, то је требало да буде и предуслов за рјешавање институционалне кризе која донекле паралише Црну Гору.

Али, у сваком случају, било договора или ванредних избора, 2023. мора бити година политичког расплета, у којем ће се засигурно дефинисати једна ствар – ДПС након тога иде на политичку маргину.

•Има ли, према Вашем мишљењу, и даље шансе за договор између конституената парламентарне већине или ће се ићи на ванредне изборе?

Да би се постигао договор, треба да постоји добра воља и жеља свих страна које у њему учествују. С обзиром на то да смо имали, чини се, већ готову платформу, коју је требало само довршити и потписима овјерити, на опште изненађење СНП и УРА нису донијели потписе и имали су нове услове: да се њихови органи поново изјашњавају и да знају ко би из ДФ-а био у Влади, што личи на рукопис из септембра 2020. године.

ДФ је, као и увијек, био спреман на компромис на своју штету и прихватио много више него што предвиђају демократски стандарди: да УРА,Цивис и СНП (9 посланичких мандата) добију 10 министарстава, исто колико и ДФ и Демократе (29 посланичких мандата), уз премијеров златни глас.

Желим да вјерујем да ће представници ГП УРА И СНП-а ипак одлучити како то очигледно жели већина грађана у Црној Гори и да ће се завршити договор започет минуле јесени. Сад је све на њима и од њих зависи да ли ће парламентарна већина направити Владу и испунити народну вољу из августа 2020. године и предизборна обећања (демонтажа режима Мила Ђукановића и његових сателита).

Ако тога нема, а то морамо сазнати ускоро, ванредни избори, који би се одржали заједно са предсједничким, једино су рјешење, што је и рационално. Просто, нема више времена за губљење.

•Како оцјењујете поруке званичника ЕУ поводом кризе у Црној Гори и помињање могућности заустављања преговора?

Црна Гора у сваком случају мора да доноси одлуке самостално и политички би било непристојно да се било коме више дозволи да се мијеша у наше унутрашње послове и наше међусобне договоре.

Свједоци смо мијешања недобронамјерних адреса у претходне двије године, које су доминантно учествовале у формирању обје владе, а исход су видјели сви у Црној Гори – изгубили смо двије године.

Такве владе нису могле да се изборе са корупцијом и криминалом, а што представља услов за затварање поглавља 23 и 24, која су нам камен о врату.

Такође, у претходном приоду су изостале неопходне реформе које су требале Црну Гору да ослободе од организованог криминала и високе политичке корупције, на коју смо годинама указивали и која је деценијама девастирала нашу земљу.

Да бисмо то ријешили, морамо имати Владу која има политичку подршку побједника избора, а то је у сваком случају првенствено ДФ. Политички циљеви ДФ-а и НСД су јасни и транспарентни, а то је посвећеност борби против корупције и организованог криминала, спровођење изборних и економских реформи, владавина права са завршним циљем чланством у Европској унији.

•Како коментаришете то што вас већина западних званичника који коментаришу ситуацију у нашој земљи не види као партнере и да ли је то отежавајући фактор за вашу партију?

Прво, сигуран сам да тако не мисли већина западних званичника. Спољнополитички центри моћи и њихови интереси јесу важни и никако се не смију занемаривати, али исто тако се не смију уводити као арбитражни фактор за ствари које се тичу искључиво Црне Горе и њених грађана, као што је право да слободно бирају своје политичке представнике и могућност да они партиципирају у извршној власти.

Немогуће је отети се утиску да западни званичници не схватају да политичари који су побиједили на изборима морају да учествују у Влади. Мишљења сам и да понекад узимамо без резерве изјаве појединих представника неких маргиналних институција, па чак и невладиних организација, који ни у својој земљи немају баш никакву подршку.

Црна Гора има право, као и све друге европске државе, да сама себи бира власт и желимо оно што су демократски стандарди који важе свуда у свијету – да они који имају највећу политичку снагу и највишу подршку народа формирају Владу и заузму кључне функције.

(ДАН)