ДПС додатно слаби након сваког напада на Мандића

Пише: Предраг Петровић, политички аналитичар

Дезоријентисани ДПС срља из дана у дан и никако да схвати да на мржњи према Андрији Мандићу се не може градити озбиљна политика, већ је то пут ка политичкој маргинализацији и распаду странке.

До тридесетог августу, они су са позиције власти и моћи, борбу против Андрије Мандића и НСД водили на један суров начин, а од тридесетог августа то је борба немоћи.

Послије одбијања НСД да 2013. године уђе у власт, ДПС је кренуо у коначан обрачун са Андријом Мандићем, уз употребу свих расположивих средстава, са тајном и јавном полицијом, корумпираним судством и тужилаштвом, уз неограничена новчана средства од криминалних структура и гебелсовском медијском пропагандом.

Масовни мирни октобарски протести ДФ-а 2015. године угушени су бруталном интервенцијом полиције, да би 2016. године ДПС своју власт сачувао такозваним ,,државним ударом”, и потом, у монтираном тужилачко-судском поступку, лидере ДФ првостепено осудили на по 5 година робије.

Судионици тог тешког времена су говорили да је Андрија Мандић тада својим политичким саборцима говорио ријечи познатог Њемачког филозофа Фридриха Ничеа ,,Оно што нас не убије, ојача нас”.

Тако је заиста и било, борба је настављена још већом жестином и одлућношћу, нападнута је и СПЦ, али у одлућујућем тренутку народ је позван на отпор, покренуте су величанствене литије и режим је пао.

Мало је политичара, не у ЦГ него много шире, који би онако носили пет година робије из првостепене пресуде као Андрија Мандић и Милан Кнежевић.

Мјесец дана по изрицању срамне пресуде, у јуну 2019.године у Скупштини ЦГ Андрија Мандић је ,,директно у очи” изговорио тадашњем ГСТ Миливоју Катнићу, да он жели мир у ЦГ, да је његова породица страдална и да је он задњи у ЦГ који би желио да дође до било каквих сукоба, да он само жели истину и поручио му да се он не боји ни њега, ни Мила Ђукановића и његове породице, као ни оне ,,три метле” које су донијеле срамну пресуду.

Реченица у којој је било свега, и пркоса, и невиности, и бунта, и племенитости, и храбрости.

Са ове дистанце и најновијих дешавања на политичкој сцени свима је јасно да се Андрија Мандић није борио за власт, то је била заправо самоодбрана, борба за опстанак Срба у ЦГ, ћији је он био политички лидер, и у коначном то је била борба за слободну и помирену Црну Гору.

Руководство ДПС-а, које је остало без главног оружја, а то су власт и моћ, сада личним увредама, подметањима и провокацијама води борбу против Андрије Мандича, а као одговор добија толеранцију, добронамјерне савјете и позив на политику помирење.

И поред невиђене негативне кампање која се годинама водила против једног политичара у Црној Гори, доследност, мудрост и политичку храброст Андрије Мандића препознаје све већи број грађана, а коалициони партнери у парламентарној већини су схватили да је он личност на кога се увијек могу ослонити, а и политички од њега доста научити.

Зато ће ова, као и све будуће иницијативе за његову смјену доживјети фијаско, јер Андрија Мандић се кроз своју дугогодишње политичко бивствовање, увијек придржавао кодекса који је најбоље дефинисао народни књижевник, војсковођа и војвода Марко Миљанов.

Јунак мога рода из славних и часних Куча је рекао ,, Јунаштво је када себе бранимо од другога, чојство је када другога бранимо од себе”, ове двије врлине Андрија Мандић има у себи, како прије, тако и послије тридесетога августа.

www.borba.me