Исправља се историјска неправда: Црна Гора први пут званично стала уз своје мученике са Зиданог моста

Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић положио је данас у Камнишкој бистрици вијенац посвећен страдалима на Зиданом мосту. Том приликом, вијенце су положили и Министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине г. Славен Радуновић и потпредсједник Владе Црне Горе г. Будимир Алексић, као и потпредсједник ПАМ-а и посланик г. Дејан Ђуровић и посланик г. Велимир Ђоковић. Након парастоса који су служили Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, Епископ и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило и Епископ пакрачко-славонски г. Јован, предсједник Мандић се обратио присутнима.

„Данас смо сабрани на мјесту гдје су словеначке Алпе и ова прелијепа земља чувале једну од најтежих и најболнијих тајни нашег народа – неизмјерну трагедију, али и живо сјећање на свирепи злочин који се десио прије осамдесет година, непосредно након завршетка другог светског рата. Окупили смо се не да оживљавамо било какву мржњу, што ће неминовно недобронамјерни и незнавени људи рећи, већ да у молитви и тихој муци, у име истине и правде, одамо почаст жртвама, да сачувамо њихова имена и поново их упишемо у колективно памћење нашег народа. Њихов идентитет и зла судбина више не могу да буду само појединачна тужна прича породица невино убијених и родитељска брига наше свете Српске православне цркве, него обавеза државе Црне Горе, како би сваки њен страдални грађанин добио право на гроб и исписано властито име на том гробу“ – рекао је предсједник Мандић.

Он је додао да је у прољеће 1945. године, у вријеме када је рат био завршен, више од десет хиљада бораца Југословенске војске у отаџбини из Црне Горе, Боке, Санџака, Херцеговине и Источне Босне, наставило је свој пут, заједно са тифусарима, рањеницима и хиљадама чланова породица, у нади да ће се повезати са западним савезницима и избјећи стаљинистички терор који је тада пратио крај братоубилачког рата и комунистичку револуцију, додавши да свака револуција, коју њени покретачи представљају као неоходан пут у изградњи бољег и срећнијег друштва, почев од оне прве у Француској, преко совјетске и многих других које су се ређале у 20. вијеку у основи почивају на терору, злочину и свирепом убиству политичких противника.

„О самом путу и страдању ове војске, свештенства и народа на Злом путу од Подгорице до Зиданог моста, како га је назвао наш народ, сигурно ће боље и прецизније говорити наше владике, свештеници и историчари. Подилази ме језа иако је сунчан дан, осјећам се исто онако жалостан као што сам био недавно у Доњој Градини, у тополама поред ријеке Саве, тамошњем највећем стратишту људи у систему концентрационог логора Јасеновац. Хладноћа ових шума које се ни данас не могу угријати, чудни шумови лишћа који сви чујемо, свједоче о некадашњем присуству нечастивог на овом простору. Само је снага те нечастиве силе могла прије осамдесет година да пролије невину крв по овој земљи, и избрише спасоносну ријеч и опрост“ – истакао је предсједник Скупштине.

Нагласио је да је ово мјесто бола, мјесто ћутања, постало симбол мучеништва и гријеха, гријеха над греховима, гријеха братоубиства, гријеха већег од сваког другог гријеха, истакавши да је то рана историје али још више рана савјести и да је земља натопљена крвљу страдалника, али благословена молитвама оних чија уста више не говоре, али душе вапе.

„Убити онога који је беспомоћан, који се предао и очекује милост братске љубави, убити га без суђења и права на одбрану - убијање је правде, људскости, доброте и чојства. Та рана тешко зараста и боли вјековима. Кажу да су се послије стотина година у једној причи срела она два библијска брата тамо негдје на земљи свога Господа. Браћа Кајин и Авељ - сами. Ко је кога убио упита један. Мора да сам ја тебе рече Кајин, види ти се ожиљак на лицу. Можда, одговори Авељ, али онај твој ожиљак, који се не види, много је дубљи и болнији. Кривица убице и рана невино убијеног остају заједно у памћењу народа и Бога“ – рекао је Мандић.

Апострофирао је да заборавити било који злочин значи починити нови злочин и да заборавити мученике зла значи поново их убијати, додајући да су у једном времену злочини су скривани и постали су забрањени за сјећање.

„Сјенке ходају за нама — тихо, нечујно, али запитано: има ли још живих који нијесу заборавили на своје, на њихове патње и страдалнички крај? Има ли истине? Живи ли она још међу људима?“ Има их, ми смо ту, прије нас су били наши старији, и то је одговор на сва та тиха, нечујна и неизбрисива питања. Има нас много који памтимо и који не мрзимо, који не судимо, који не одбацујемо. Волимо све оно наше, сваку рану, сваки бол, патњу, сузу невиног, јер ми смо од једног. Ово мјесто и друга мјеста страдања су мјеста гдје се овај часни крст уздиже изнад борбе за власт, изнад идеологија, партија, диоба и он нас позива на молитву за брата, за човјека, за помирење. Памтимо да се не заборави и зло никада више у историји нашег народа не понови“ – нагласио је предсједник Скупштине.

Нагласио је да ту поред њих само у једној од масовних гробница почива око 3.500 наших предака, те да ова долина и оближња шума крију шест масовних гробница, као и да су ту заједно затрпани свештеници, војници, рањеници, мушкарци, жене, дјеца и старци.

„Били су то синови и кћери Црне Горе, Боке, Херцеговине, Санџака и источне Босне – били су то људи. Нема данас готово ниједне православне породице у Црној Гори, а да му по некој рођачкој линији неко од предака не почива овдје у шумама Словеније. Камнишка Бистрица је једна од више од 580 евидентираних масовних гробница у Словенији, гдје је, према подацима разних комисија, историчара и преживјелих учесника погубљено више од 100.000 људи након завршетка Другог светског рата. Злочини почињени у тишини – али не и у забораву“ – подвукао је предсједник Мандић.

Навео је да су сјећање и молитва које су нам преостале јаче од ужаса, истакавши да је први парастос овдје служен је 2006. године, а да је 2015. подигнута и капела, као и да су те године прочитана имена преко шест хиљада до тада идентификованих жртава, апострофиравши да је то најбољи доказ да истина, ма колико потиснута, увијек нађе свој пут.

„Захваљујем овом приликом Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Митрополији загребачко-љубљанској, нашим словеначким домаћинима и свима који су допринијели да ово мјесто данас не буде заборављена шума, већ свети простор памћења и покајања. Посебно желим да нагласим и истакнем улогу нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, покојних, Душана Никлановића и Чеда Вукмановића који су нас први окупили како би као хришћанска заједница утврдили истину везано за страдање наших предака. Такође, желим да се захвалим Марјану Шарецу, данашњем посланику Европског парламента и сталном извјестиоцу за Црну Гору, што је као некадашњи први човјек општине Камник помогао свима нама да пронађемо тачна мјеста погубљења људи из Црне Горе и саградимо ову малу православну капелу. Као предсједник Скупштине Црне Горе, обавезујем се да ће све надлежне државне установе подржати даље истраживање и обиљежавање ових и бројних других стратишта гдје су страдали грађани са простора данашње Црне Горе, а чији су се гробови и имена скривана пуних осамдесет година. Држава Црна Гора ће наставити јачање сарадње са Републиком Словенијом у циљу обиљежавања гробница наших грађана на простору ове нама пријатељске државе“ – посебно је нагласио предсједник Скупштине.

Саопштио је да они данас не траже никакав реваншизам и да нема више живих наредбодаваца, ни убица, као што нема ни оних који су пострадали прије осамдесет година.

„Земља је прекрила лица и једнима и другима, а Божији суд је велики. Тражимо само да нико више не страда – ни због имена, ни због поријекла, ни због вјере, ни због језика којим говори. Ми желимо само оно што желе сви разумни људи. Исцијелимо ову тешку историјску рану Црне Горе, признајмо сви злочин који се десио. Лажни заборав није лијек. Лијек су – истина и покајање. Лијек је – праштање. Гријешити је људски, праштати је божански. Нека нас овај звук жубора Бистрице, која жубори данас слично као и прије осамдесет година, подсјети да живот иде даље, да ће се и наша генерација преселити код наших предака, али да данашњи дан као и страхоте које су се десиле на овом простору не могу бити сакривени и да наши потомци имају право да знају истину. Свака невина жртва је достојна сјећања и високог људског поштовања. Истина не смије никоме бити терет, већ темељ братског и људског помирења и извјесне будућности наше заједнице и нових срећнијих генерација. Вјечна слава и покој свим пострадалима. Нека њихова жртва буде сјеме нашег сједињења у правди, истини, љубави и праштању. Нека Бог подари Рајско насеље нашим великим прецима, а свима вама да вам данашњи дан служи на част и понос“ – закључио је предсједник парламента.

Раније данас, предсједник Скупштине је заједно са осталим званичницима из Црне Горе, као и многобројним вјерујућим народом учествовао у Светој Архијерејској Литургији у Храму Светих Ћирила и Методија у Љубљани.