Избори 30. августа вјероватно без европских посматрача

Европски парламент (ЕП) за сада је забранио све вањске мисије због коронавируса, који је и даље распрострањен у Европи.

То су “Вијестима“ рекли његови представници.

“Ако буде промјена, Група за подршку демократији и координацију избора (ДЕГ) поново ће процијенити ситуацију у сарадњи с ОЕБС-овом Канцеларијом за демократске институције и људска права (ОДИХР)“, објаснили су из кабинета предсједника ЕП Давида Марије Сасолија.

Сасоли је у писму предсједнику црногорског парламента Ивану Брајовићу ове седмице написао да је ДЕГ на састанку прошлог мјесеца потврдио да је посматрање избора у Црној Гори приоритет, а долазак Мисије биће разматран у наредном периоду у сарадњи са ОДИХР-ом на основу анализе епидемиолошке ситуације.

ДЕГ има службену савјетодавну улогу за високог представника Уније за вањске послове и безбједносну политику/потпредсједника Европске комисије када он бира приоритетне земље за мисије посматрања избора и када именује главне посматраче. Сваку ЕУ посматрачку мисију води еуропарламентарац.

ДЕГ-ом предсједавају челници Одбора за вањске послове (АФЕТ) и Одбора за развој (ДЕВЕ), Дејвид Мекалистер и Томас Тобе. Европски парламент сваке године шаље 10 до 12 краткорочних делегација за посматрање избора у земље ван ЕУ. Те се делегације придружују дуготрајним мисијама које су распоређене само на захтјев локалних власти, пише на сајту ЕП.

 
Ове дугорочне мисије су или мисије посматрања избора ЕУ (ЕУ ЕОМс) у Африци, Америци или Азији, или међународне посматрачке мисије за изборе (ИЕОМс) на челу са ОДИХР-ом у земљама које су чланице Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС). У овом случају, делегација ЕП удружује снаге с делегацијама парламентарних скупштина, попут оних ОЕБС-а, Савјета Европе и НАТО-а.

Учешће парламента, како се наводи, додаје политички утицај на дугорочне мисије. Искуство европскх парламентараца као изабраних представника такође обогаћује оцјену локалних изборних процеса.

На позив Брајовића европским званичницима да се њихове организације као и до сада активно укључе у посматрање предстојећег изборног процеса у Црној Гори, Парламентарна скупштина Савјета Европе прва је формирала делегацију од 22 члана која ће пратити предстојеће изборе, а, како је саопштено из Скупштине, у Црној Гори је Мисија ОДИХР-а за процјену потреба за парламентарне изборе.

Мисија ЕП је посматрала изборе у Перуу 26. јануара ове године
“Изборне институције су обезбиједиле добро вођен и вјеродостојан процес, упркос кратком року за припреме. Поступци бирања и пребројавања гласова углавном су поштовани с довољним мјерама за гаранцију транспарентности, без обзира на недостатак страначких представника током већег дијела дана и касно отварање значајног броја бирачких мјеста. Партије и кандидати могли су слободно водити кампање уз уравнотежено извјештавање у медијима у државном власништву. Међутим, кампања на друштвеним мрежама била је нарушена личним нападима на кандидате. Ригорозни захтјеви за пријаву кандидата и нереални рокови за исправке довели су до великог броја дисквалификација. У друштвеним медијима није поштована изборна тишина”, неке су од оцјена Мисије ЕП у вези са изборима у Перуу.

ЕП је 2019. надгледао Изборе у Нигерији, Молдавији, Сенегалу, Украјини, Тунису, Косову, Мозамбику и Шри Ланци.

ЕП је посматрао предсједничке изборе у Црној Гори 15. априла 2018. са седморочланом делегацијом на челу са еуропарламентарцем Фабиом Масимом Касталдом. На тим изборима побиједио је Мило Ђукановић (ДПС). “Присуство европских парламентараца пружило је прилику делегацији да подстакне политичке снаге земље да превазиђу поларизовану политичку климу која је допринијела одлуци неких опозиционих партија да бојкотују парламент”, наведено је у извјештају Мисије.

Укупна оцјена Мисије ЕП, која је била дио међународне мисије за посматрање избора (ИЕОМ), била је да су се током избора поштовале основне слободе, иако је владајућа партија имала користи од институционалне предности.

“Међутим, у правном оквиру остало је неколико пропуста и нејасноћа. Конкретно, недостатак прописа о провјери потписа који подржавају кандидате и санкционисању кршења закона. Остала забрињавајућа питања укључивала су поступке рјешавања спорова, табелирање резултата и правила финансирања кампање”, пише у извјештају.