Кнежевићева опомена Србима: Доста је било националне шизофреније

ПИШЕ: Миленко Јовановић

Порука Милана Кнежевића, лидера Демократске народне партије у емисији "Слободна зона" (ПРВА ТВ) у вези са посљедицама "распипања гласова" српског бирачког тијела,  представља више од политичке анализе. Ко је разумио, Кнежевић је упутио позив на национално сабрање.

Без увијања, без калкулација, у маниру човјека навиклог на ударце и неправде, лидер Демократске народне партије јасно је оголио један од највећих парадокса српског политичког бића у Црној Гори: кукавичко и лицемјерно очекивање да српске странке рјешавају српска национална питања, док значајан број самих Срба упорно гласа оне који су та питања газили.

Кнежевић је прст упро тамо гдје највише боли – у такозване грађанске, или боље речено граЏанистичке Србе, који недјељом пјевају „Спрем’те се, спрем’те“, а у недјељу на изборима гласају за ПЕС, Демократе, па чак и ДПС, дакле странке које стоје снажно на становишту да је НАТО спасеље за Црну Гору и које признају терористичку творевину коју називају "држава Косово". А онда, исти ти гласачи граЏаниста када национални интереси српског народа дођу под удар, упиру поглед и кривицу на Нову српску демократију и ДНП, и траже да са својих 15 одсто подршке рјешавају оно што су они својим гласовима минирали.

"Значајан број Срба гласао је за ПЕС и Демократе. Можда и неки за ДПС. А онда очекују од нас да са 15% подршке ријешимо сва српска национална питања" – упозорио је Кнежевић.

Овај наступ није био случајан излив фрустрације, већ храбра и дуго очекивана опомена – опомена залуталим, уплашеним, кафанским Србима, Србима „на батерије“, који се поносе гуслама и пјесмама, али се плаше да на изборима стану уз оне који једини имају кичму да се супротставе режимима, притисцима и издајама.

Кнежевић је подсјетио и на апсурд политичке хипокризије – да се од њега и његових посланика очекује да "не издају Косово", док се од „грађанских“ лидера не тражи ништа, јер је као „нормално“ да они морају, а српски лидери не смију.

"Спајић мора, а ја не смијем. И онда од мене са четири посланика очекују да ријешим све проблеме у друштву" – казао је Кнежевић.

Није се мало пута дешавало да Кнежевић и Нова српска демократија, на челу са Андријом Мандићем, уз СНП и опозициону Уједињену ЦГ, остану усамљени у одбрани српског идентитета и националних интереса. И у Скупштини, и у преговорима, и у Влади – тамо гдје се брани част народа, њих има, иако их често нема довољно. Управо зато је лицемјерно и неморално да они који се нису усудили да им дају повјерење, траже да за њих обаве борбу.

Сви они који у Кнежевићу и Мандићу траже мане, а у ПЕС-у и Демократама „мање зло“, морају коначно да разумију – борба за национална права не може бити ствар симпатије и антипатије, него одговорности и храбрости. Ко жели да српски интереси буду заштићени, не може их више препуштати онима који су их годинама игнорисали или газили.

Милан Кнежевић није рекао ништа ново – само оно што се годинама прећуткује. Али овај пут, нико више неће моћи рећи да није био опоменут.