Лакићевић (НСД): Систем образовања реформисати по моделу Словеније

Бранимир Лакићевић, одборник Нове српске демократије у Скупштини општине Бар заложио се за ургентну реформу овдашњег система образовања.

"Разлог зашто се оглашавам се налази у свакодневним разговорима са родитељима чија дјеца у септембру први пут крећу у школу и који сви одреда, на основу стечених искустава са својом старијом дјецом, указују на проблем нерегулисаног цјелодневног квалитетног боравка у школама. Стога, родитељи који су запослени бивају принуђени да траже помоћ бака и дека приликом одвођена и довођења дјеце из школе. И то све представља велики стрес како за родитеље и дјецу,  тако и за читаво друштво. Сматрам сврсисходним да систем образовања од слова А до слова Ш препишемо и имплеметирамо на примјеру државе Словеније.

То би у почетку подразумијевало улагање већих финансијских средстава у изградњи нових и реконструкцији постојећих школа. А како почиње и како изгледа сваки школски дан словеначког ученика, Лакићевић објашњава:

Најприје, забрањена је употреба мобилних телефона у школи од стране ученика. Долазак ученика у школу је обезбијеђен већ од 6 часова ујутру, када је школа широм отворена. Свака школа има школску кантину(кухиња са великом трпезаријом), а сваки ученик има свој ормарић у који оставља гардеробу, обућу и јакну, док се настава у школи одвија у папучама. Зато су школе чисте и уредне. Ученици су у обавези да плаћају од 25 евра оброке у кантини, изузев дјеце која примају материјалну помоћ од Центра за социјални рад.

У школи постоји неколико оброка. Први школски доручак почиње у 7 часова и мора се завршити до 8:15 часова када почиње настава. У 10 часова почиње тзв. „малица“, односно велики одмор када дјеца добијају оброк прилагођен сваком дјетету и може бити глутенски, безглутенски и састоји се од сока, млијека, чаја, јогурта, штрудле, кобасице... У 11 часова је мали одмор који је предвиђен за тзв. воћни оброк,када дјеца једу сезонско воће које донира општина,односно локална самоуправа. Настава траје до 13:15 часова. Дјеца која остају у тзв.продуженом боравку бивају повјерена на бригу дежурним учитељицама и васпитачицама, које са таквом дјецом раде домаће задатке који су добили да ураде за тај школски дан, а како свака школа има свој сопствени паркић, пошто ураде домаће задатке излазе у парк да шетају или се играју.

Свака школа има регулисане ваннаставне спортске активности које подразумијевају да три пута седмично долазе тренери спортских клубова да ученике тренирају одбојку, фудбал,кошарку,пливање...

Тако да нема потребе да дјеца о свом трошку плаћају чланарине приватним спортским клубовима. Боравак дјеце у школи је предвиђен до максимално 17 часова. Дјецу потом преузимају родитељи. По доласку кући дјеца више немају никавих школских обавеза, јер су све обавили у школи (домаће задатке) и послијеподневне и вечерње вријеме могу искористити квалитетно са својим родитељима који су завршили свој радни дан. Тестирање знања дјеце се обавља у процентуално израженој оцјени. Ако се којим случајем деси да ученику недостаје 0,25% бодова за већу оцјену, не постоји шанса интервенисања стрица, ујака или комшије код учитељице, јер је оцјена аутоматски као таква већ унијета у систем, тако да се дјеца од малена уче на постојање уређеног система, а не система родбинско-пријатељског завршавања послова.

Напомињем да сва дјеца на почетку школске године добијају тзв. „књигу дешавања“, гдје је детаљно календарски назначено гдје ће ученици те школске године боравити у вези школе у природи, једнодневног излета или тзв. „похода“, односно планинарења.

У коначном закључујем, наш систем образовања је архаичан и не прати савремене трендове, те се мора реформисати, и раскинути са вишедеценијским системом који је попримио обрисе хаотичности.

Морамо се угледати на земље које су квалитетно регулисале начин образовања тако да дјеца буду што самосталнија, а родитељи растерећенији. Модеран начин живота,трка за новцем,односно обезбеђењем егзистенције, не дозвољава родитељима да се квалитетно посвете својој дјеци. Зато ту улогу преузима систем образовања, а он мора бити на највишем нивоу - закључује Лакићевић.