Мустафић: Бошњаци су овдје своји на своме, њихово учешће у Влади је значајно

Присуство Бошњака у систему извршне власти веома је важно, јер се само кроз институције могу остваривати права мањинских народа, казао је предсједник Бошњачког вијећа (БВ) у Црној Гори и функционер Бошњачке странке Суљо Мустафић.

Он је рекао да БВ, којим предсједава, обухвата политичке различитости присутне у бошњачком народу, са истим заједнчким циљем и потребом да се удруживањем унапређује њихов положај и статус, чува национални идентитет и јача демократски амбијент.

Мустафић је поручио да око тих темељних вриједности, без обзира на политичка гледања, треба чувати јединство и градити што шири концензус.

“Када је питању политички аспект, држим да је јако важно присуство Бошњака у систему извршне власти, јер се само кроз институције власти могу остваривати права мањинских народа”, казао је Мустафић за Борбу.

Он је навео да ту мисли на подстицај економском развоју у неразвијеним подручјима, смањење миграција и сиромаштва и разој капиталних инфраструктурних пројеката.

Мустафић је рекао да је други, не мање важан аспект демократска транзиција и еуро-атлантска перспектива.

“Мислим да и Бошњачка странка и албански политички субјекти, као јасни и досљедни заговарачи, промотери и снажни подржаваоци тих вриједности, као изворно суверенистичке политичке партије могу снажније доприњети тим циљевима из власти, него из опозиције”, казао је Мустафић.

Ту је, како је додао, врло важно присуство мањинских народа, посебно на међународном адресама и кроз дипломатске активности.

“Такође, важан угао јесте јачање унутрашње стабилности и превазилажење подјела у друштву”, сматра Мустафић.

Како је навео, припадници бошњачког народа су своји на своме, аутохтони на својим вјековним огњиштима и доказани подржаваоци демократских вриједности мултиетничког друштва.

“Сматрамо да су то заједничке вриједности које смо чували и градили у заједници са другима”, казао је Мустафић.

Он је рекао да бошњачки народ жели да сарађује и јача везе са сународницима у Босни и државама региона.

“Али смо свјесни да је Црна Гора наша држава и наша кућа. И исто тако да она припада свим њеним народима и грађанима и да сви имају право на једнаке шансе у друштву и иста права да његују своје посебности”, истакао је Мустафић.

Извршна власт и институције, како је навео, треба да буду отворени за све који могу својим компетенцијама и радом унаприједити друштвене и економске прилике.

Мустафић је поручио да сви треба одлучно да се супротставе девијацијама – криминалу, искључивости, подјелама, шовинизму, као и да то осуде и превентивно дјелују, у мјери својих могућности.

“Морамо се сви потрудити да наше друштво учинимо напреднијим, деморатскијим, равноправнијим и надасве толерантнијим према различитостима. Једино тако можемо бити сигурни да идемо добрим путем и стварамо здравију Црну Гору, за нашу дјецу и гренерације које долазе”, нагласио је Мустафић.

Упитан како гледа на актуелни друштвено-политички моменат, из угла предсједника БВ, он је казао да је друштво у сталној транзицији, а у посљедњих четири године са посебном динамиком.

У том периоду, како је навео, измијениле су се четири Владе врло различитих профилација и са различитим политичким субјектима.

“И за озбиљнија друштва са већом политичком и демократском традицијом то су велики изазови”, додао је Мустафић.

Он је рекао да је видљиво да је остварен напредак у европским интеграцијама, нарочито са добијањем Извјештаја о испуњености привремених мјерила (ИБАР).Јасно је, како је казао, да су то мјерљиви резултати, посебно у поглављима 23 и 24, награђени од Брисела.

“Уз чланство у НАТО-у, то су, ипак, магистрални правци, које за наше друштво значе извјесну демократску и евроатлантску перспективу”, навео је Мустафић.

Он је казао да је, након стицања независности, то сигурно најважнији правац којим треба да иде Црна Гора.

“Међутим, са аспекта остваривања мањинских права, морамо констатовати изостанак напретка. Чак, у образовној сфери и култури, информисању и чувању идентитетских посебности, и сасвим видљиво заостајање, које је било и ранијих деценија”, рекао је Мустафић.

Како је навео, смјена руководећег кадра из редова мањинских народа 2020. године, посебно у образовним институцијама, додатно је повећала неповјерење и учинила рањивим ту сферу.

Мустафић је казао да су то озбиљни проблеми сагледани из угла мањебројних народа.

Упитан како оцјењује степен остваривања права бошњачког народа, он је рекао да су права мањебројних народа веома добро постављена са аспекта законске регулативе, можда и најбоље у региону.

“Међутим, када су у питању њихова остварења, то не може бити разлог за оптимизам. То могу рећи са пуним правом, као неко ко је током парламентарног ангажмана значајно судјеловао у њиховом утемељивању кроз бројна законска рјешења”, навео је Мустафић.

Он је казао да се не може оспорити да су, кроз институт политичког представљања, Бошњаци присутни у Скупштини, у значајној мјери.

“Међутим, у извршној власти тај напредак је веома успорен, кроз учествовање бошњачког политичког субјекта донекле поправљен, али далеко од онога што би представљало адекватну партиципацију бошњачког народа”, сматра Мустафић.

Он је рекао да у сектору безбједности, одбране, финансија, врло значајним пољима, изостаје учешће мањинских народа.

“Надаље, када су питању мањинска права у образовом систему, у сфери културе, и посебно у информисању и јавним медијима, ту помака нема и на то стално указујем”, казао је Мустафић.

Он је рекао да, такође, нема правосудних епилога за ратне злочине 90-их над припадницима мањинских народа и да је то срамота црногорског правосуђа.

“Ми ћемо ова потања, као и до сада, делегирати ка Влади, а сигурно упутити и према међународним и европским адресама, јер очигледно је да досад није било воље да се учине озбиљнији кораци”, навео је Мустафић.