ПИШЕ: Иван Милошевић
Дигла се велика бука око честитке Алексе Бечића албанском Косову*. Као да је то нешто неочекивано! Уколико се прати развој Демократа од оснивања до данас јучерашња честитка не би требало никога да изненади, јер је њихово понашање у складу са њиховом идеоолошким, односно комунистичким погледом на свијет. Демократе се од оснивања препознају по комунистичким потезима, не само у сфери идеологије, него и свакодневног наступа. Њихове црвене кравате увијек су ми мирисале на некадашње пионирске мараме, а наступи њихових функционера и првака на декламације некадашњих средњошколаца на пријему за Савез социјалистичке омладине. Уосталом и настали су издвајањем из једне јасно профилисане комунистичке странке – СНП-а, која је од оснивања имала комунистички педигре и од ДПС се разликовала само по томе што нијесу могли да кажу да нијесу поријеклом Срби, док је ДПС са тим одмах раскрстио!
Црна Гора данас има пуно важнијег посла него да се бави Косовом. Нити ће ко Црну Гору да пита хоће ли Косово признати Србија или било шта са тиме у вези, па је нејасно што је ово требало Бечићу. Он није толико неискусан нити незнавен да није могао да претпостави да ће његова честитка изазвати буру негативних коментара и то из редова сопствених бирача. Ипак, Бечић је свјесно све то ризиковао и урадио што је урадио. Као да је морао и као да је губитак подршке некога сакривеног иза политичких кулиса важнија и од воље бирача Демократа. И ова честитка, као и слична понашања Здравка Кривокапића, показује да иза ове владе не стоје бирачи који су је довели на власт, него неко моћнији од њих. Ко је то вјероватно није тешко претпоставити!
Да се вратим црвеним марамама, пардон краватама. Бечићева честитка ме је увјерила да Србима нема спаса уколико једном за вијек вјекова не раскрсте са комунизмом! И то у сваком сегменту, па чак и оном модном и колоритном. Срби не би требало ни да носе одјећу која није мјешавина традиционалних српских боја, а истицање само црвене јасан је предзнак да у њима још увијек чуче комунисти. А читава комунистичка идеологија јасно је антисрпска и настала је још прије 100 година са јасним циљем да се бори и сломи битне српске вриједности. А то су прије свега црква и круна! Могу да се Демократе љуте на мене колико хоће, али мислим да њихова идеологија припада атеизираном погледу на свијет, гдје је максимум њиховог обзира према цркви да према њој буду равнодушни! И мислим да су Демократе равнодушне према цркви, па ма колико они ишли по сахранама и тамо држали говоре. Сигуран сам да међу Демократама има истинских вјерника који поштују и желе да граде и чувају цркву, али таквима није мјесто под црвеним краватама и било би лијепо да у складу са својим вјерским ставовима одаберу неку другу странку! О односу према српској круни Демократе се до сада нијесу изјашњавале, али не сумњам да би се према њој односили таман онако као што се Бечић прије неколико година изјаснио према српском језику!
Питам се деценијама шта је нама Србима те никако да из себе избацимо комунизам? Та идеологија је начисто пропала, у ЕУ су чак њени симболи забрањени и европски и остали истраживачи још увијек броје невине жртве црвеног терора, а у Црној Гори се још увијек маше црвеним марамама (краватама), српом и чекићем. Док су ова два задња симбола дубоко потиснута у подсвијест, онај први код Демократа истиче се у први план и њихови представници и данас се диче црвеним марамама, пардон краватама! Шта је то са Србима, па један дио тога народа не може да преломи у мозгу и одрекне се на све четири стране комунизма и врати се и пригрли вриједности који их чине дијелом европске културне и политичке цивилизације. А то су црква, демократија и круна!
Мути, смути па проспи, али углавном Бечић је у складу са утабаном комунистичком причом због обавеза према неком моћном играчу иза кулиса урадио што је урадио и показао као добар млади комуниста да му је власт преча од свега. А то је класичан комунистички метод владања – опстанак на власти врховна је политичка заклетва која нема цијену!
Да је којим случајем на Бечићевом мјесту Србин који је раскрстио са комунизмом честитка албанском Косову у било којем облику не би му падала на памет, а моћном играчу иза кулиса би рекао да за ту работу нађу некога другог, а да он иде кући да се бави паметнијим послом од љигаве политике!
Овако остаје ми само да још једном жалим над жалосном српском судбином и злим комунистичким наслијеђем, које Срби, као нико у свијету, и даље вуку за собом. Иако их тај пртљаг дави и представља омчу око врата они је и даље стискају и сами себе осуђују на политичка и културна самоубиства. Чудо су Срби, чудо! Колико могу да те одушеве, таман толико могу и да те разочарају!
***
П.С: Читам и неке коментаре правдања Бечића, а односе се на људе са Српске листе блиске Александру Вучићу који су кабинетима албанске државе на Косову. Када могу Вучићеви људи да сједе у албанским кабинетима, зашто да се Бечић прави већи Србин од Србијанаца? Што се мене тиче комунистичка дијагноза како за Црну Гору важи и за Србију и по том питању нема неке велике разлике између Подгорице и Београда!
