Од српског језика до Ботуна: Поруке које су Кнежевић и Бојовић пренијели у срцу америчке политике
Посјета предсједника Демократске народне партије Милана Кнежевића и члана Предсједништва ДНП-а Владислава Бојовића Сједињеним Америчким Државама представља једну од најсадржајнијих међународних активности те странке у посљедњих неколико година.
За разлику од бројних дипломатских посјета које се углавном своде на протоколарне сусрете и уопштене поруке о сарадњи, делегација ДНП-а је током боравка у Вашингтону пред америчким политичким саговорницима изнијела читав низ конкретних тема које већ дуго заузимају централно мјесто у политичком програму странке.
Из свих досадашњих саопштења и медијских извјештаја јасно се може закључити да је фокус разговора био усмјерен на положај српског народа у Црној Гори, питање идентитета, равноправност српског језика, доношење Закона о двојном држављанству, очување традиционалних вриједности, али и на конкретне политичке догађаје у Црној Гори за које представници ДНП-а сматрају да заслужују пажњу међународне јавности.
Већ први састанци у Вашингтону показали су да ДНП настоји да развија односе прије свега са конзервативним и републиканским политичким круговима у Сједињеним Америчким Државама.
Тако су Кнежевић и Бојовић разговарали са Марком Иванијем, предсједником организације „Републиканска национална обнова“, која дјелује у оквиру америчког конзервативног политичког миљеа. Према саопштењу ДНП-а, разговор није био ограничен на формалну размјену мишљења, већ су представници странке детаљно изложили свој поглед на политичке прилике у Црној Гори, указујући да је, по њиховом ставу, српски народ годинама изложен институционалној дискриминацији.
Посебан нагласак стављен је на чињеницу да, иако је српски језик према резултатима посљедњег пописа матерњи језик највећег броја грађана Црне Горе, он и даље нема статус службеног језика. Управо је то, како је наведено, једно од питања које ДНП сматра приоритетним за рјешавање у наредном периоду. Америчким саговорницима пренијет је и став да је потребно усвојити Закон о двојном држављанству, јер би њиме, према оцјени ДНП-а, била исправљена дугогодишња неправда према великом броју људи који воде поријекло из Црне Горе, а живе у Србији и другим државама.
У разговорима је значајно мјесто добила и тема очувања традиционалног националног и духовног идентитета. Представници ДНП-а истакли су да европске интеграције не смију значити одрицање од историјског насљеђа, културе и традиције, већ да је могуће истовремено градити европску будућност и чувати национални идентитет. Управо у том контексту наглашен је и значај Српске православне цркве, за коју је речено да представља један од најважнијих стубова духовног и културног идентитета српског народа у Црној Гори.
Током боравка у Вашингтону делегација ДНП-а састала се и са републиканском конгресменком Аном Паулином Луном, једном од препознатљивијих личности Републиканске странке. Иако нису саопштени сви детаљи разговора, наведено је да су теме биле унапређење односа Црне Горе и Сједињених Америчких Држава, политичке прилике на Западном Балкану и наставак сарадње са америчким законодавцима. Тај сусрет у ДНП-у виде као важан корак у успостављању трајније комуникације са представницима америчког Конгреса.
Посебно запажен био је и састанак са Џорџом Барбером, сарадником конгресмена Ворена Дејвидсона. Том приликом Милан Кнежевић је америчком саговорнику указао на више питања за која сматра да заслужују пажњу међународне јавности. Поред проблема службеног статуса српског језика, двојног држављанства и државних симбола, говорио је и о дешавањима у Ботуну, оцијенивши да је поступање државних органа према грађанима тог насеља представљало примјер прекомјерне употребе силе и селективног односа институција.
Анализирајући сва досадашња саопштења, може се уочити да су Милан Кнежевић и Владислав Бојовић на сваком састанку досљедно понављали исте кључне поруке, настојећи да америчким политичким представницима приближе своје виђење прилика у Црној Гори. У средишту њихових наступа није била економија нити уобичајене дипломатске теме, већ прије свега питања идентитета, националних права, положаја српског народа и, како наводе, потребе да институције обезбиједе једнак третман свих грађана.
Упоредо с тим, готово сваки састанак био је искоришћен и за представљање политичке платформе ДНП-а која почива на очувању традиционалних породичних вриједности, заштити културног и духовног насљеђа и јачању сарадње са политичким организацијама које дијеле сличне идеолошке ставове. Због тога није случајно што је већина сусрета организована управо са представницима републиканских и конзервативних политичких кругова у Вашингтону.
Иако је посјета још у току и најављени су нови састанци, већ сада је извјесно да она представља једну од најобимнијих међународних активности ДНП-а до сада.
Према досадашњим информацијама, циљ није био само успостављање политичких контаката, већ и настојање да се питања која ДНП годинама отвара у домаћој јавности представе и у једном од најважнијих свјетских политичких центара. Управо због тога, ова посјета превазилази оквире уобичајене страначке дипломатије и представља покушај да се теме које се тичу положаја српског народа, језика, идентитета и институционалних права интернационализују кроз директне разговоре са утицајним политичким саговорницима у Сједињеним Америчким Државама.
