Бар је препознат као град отворен за све, космополитског и грађанског духа, и вјерујем да нико није ни очекивао другачији резултат у Бару осим побједу оних снага које баштине идеје грађанске, европске и модерне државе и друштва, каже у интервју порталу ЦдМ предсједник Општине Бар Душан Раичевић. Он је најавио реализацију више пројеката значајних за бољи живот грађана барске општине. Бар је, како истиче Раичевић, коначно добио статус који заслужује, а то доказује чињеница да је усвојио трећи највећи буџет у Црној Гори, а највећи буџет Општине у овој деценији. Између осталог, он истиче и да су у претходе двије године било опструкција са државног нивоа.
ЦдМ: Да ли су тачни наводи који су се могли чути у јавности да није баш лако дошло до коалиционог договора и формирања власти у Бару или су то биле “жеље” Ваше политичке конкуренције?
Раичевић: Бар је препознат као град отворен за све, космополитског и грађанског духа, и вјерујем да нико није ни очекивао другачији резултат у Бару осим побједу оних снага које баштине идеје грађанске, европске и модерне државе и друштва. Бар је одолио таквим десним скретањима и у много тежим временима, па само и овом, политички изазовном, времену заиста сачували образ Црној Гори и показали како се треба радити. Тако да је договор традиционалних коалиционих партнера био логичан слијед и то смо већ у изборној ноћи најавили.
Онима који нијесу задобили повјерење грађана није преостало ништа друго него, како сте и казали, пусте жеље о неслози владајуће већине, које смо брзо демантовали упркос покушају саботаже како од стране локлане опозиције тако и од стране одређених структура централне власти. Оно што је круцијално јесте да ми дијелимо идентичну развојну визију нашег града те да ћемо сви бити на истом задатку унапређења квалитета живота грађана.
ЦдМ: Бирам Бар је раније био дио власти у Бару, сада то није случај. Шта је конкретан разлог? Зашто је прекинута сарадња?
Раичевић: Таква кретања нијесу некарактеристична за барску политичку сцену, иако некоме са стране могу дјеловати нетипично. У сваком мандату локалне власти наша рука била је испружена према свима који дијеле идеје вриједности, и увијек смо успијевали да пронађемо заједнички језик са различитим партнерима у најбољем интересу грађана.
У локалном парламенту сви квалитетно сарађујемо, некад је неко доприносио као дио власти, а некад се одлучи да даје допринос као опозициона партија, што је у духу демократије свакако. У оваквим политичким околностима које су посебно осјетљиве, барска локална власт окупила је старе партнере који дуго нијесу били дио заједничке политичке већине у Бару, коју данас чине ДПС, СДП, ЛП и СД. Дакле ми настојимо да градимо мостове а не да их рушимо и чини ми се да то врло успјешно радимо у Бару.
Приликом избора за предсједника Општине, подјсетио сам да је наш слоган био ЗАЈЕДНО-БАР, јер заиста искрено вјерујем да је руковођење градом велики посао којем допринос треба да пруже сви, са правим људима и правим идејама. Наша врата увијек су отворена, наша рука увијек је испружена јер Бар мора бити погонски мотор развоја Црне Горе, њено најљепше лице, европска капија, медитеранска пријестоница, грађански стожер и доказа да се заиста може много када се заједно сложимо око онога што нам је свима приоритет – а то је наш град.
ЦдМ: Рекли сте да је Општина створила услове и за почетак изградње Дневног центра за дјецу са посебним потребама, чији се почетак реализације ускоро очекује, а за који је локална управа припремила пројектну документацију, главни и ревидиран пројекат и ријешила имовинско правне односе. Када креће реализација овог пројекта, да ли и ко кочи његову реализацију?
Раичевић: Обезбиједили смо све услове за почетак изградње објекта дневног центра за дјецу са посебним потребама чији се почетак релизације ускоро очекује, а за који је локална управа припремила пројектну документацију, главни и ревидовани пројекат и ријешила имовинско-правне односе, а за релизацију истог обезбијеђана су и средства у капиталном Буџету Владе Цне Горе. Крајем децембра прошле године покренут је и поступак јавне набавке за извођење радова на изградњи Дневног центра за дјецу са сметњама у развоју у Бару.
Процијењена вриједност радова је 1.500.000 еура а тендерска процедура Управе за капиталне пројекте завршена је, па се надамо да ћемо ускоро свједочити почетку радова. Са пројектом који смо раније релизовали у сарадњи са Каритасом Барске надбискупије, пројектом центра за старија лица, на овај начин ћемо употпунити социјално оговорну политику наше локалне управе. Остаје да се надамо да ће Влада Црне Горе што прије покренути овај поступак а ми ћемо учинити све да их убрзамо те да коначно раде свој посао, нећемо дозволити да запостављају Бар и његове грађане ма шта год био мотив таквог односа према нама.
ЦдМ: Лука Бар је изузетан државни ресурс. Држава је увећала власнички удио, а најављује се обједињавање са Порт оф Адриа. Јесу ли ово добри потези, да ли власт на прави начин руководи и валоризује потенцијале Луке Бар?
Раичевић: Лука Бар засигурно је важан погонски мотор развоја нашег града, компанија која запошљава значајан број Барана али и која је економско и трговински чвориште цијеле државе и, увезана са жељезницом, једна од најатрактивнијих локација на Јадрану за ову врсту пословања и развоја. Зато је Општина Бар увијек исказивала спремност да пружи пуну подршку свим одрживим и реалним активностима Луке Бар.
Исто тако, показало се да сегментирање Луке није испунило очекивања запослених, па би вјероватно било корисно размишљати о перспективи обједињавања ових капацитета Луке и то на начин да се створе услови за искориштавање пуних капацитета Луке кроз стварање нових послова и отварање нових тржишта за нове робе кроз евентуалну сарадњу са реномираним стратешким партнерима.
Када је у питању власнички удио државе, који је сада 72 одсто акцијског капитала у Луци Бар и има и изнад двотрећинског власништва у компанији, таква одлука могла би имати и позитивне ефекте али тако крупни кораци морају се правити потпуно траснпарентно. Влада је одлуку објавила преко ноћи, за мање од једног дана, и без икакве доступне анализе тржишта, економске оправданости овог потеза или јавних разговора око овог важног питања са свим заинтересованим странама.
ЦдМ: Да се дотакнемо и теме која је актуелна већ неколико година, а то је градња стамбене зграде у Бару за запослене у службама безбједности. Више пута се говорило о почетку изградње. Па хајде да сазнано директно од Вас, хоће ли почети и када изградња?
Раичевић: Створени су сви услови да почне градња стамбеног објекта у Бару за запослене у безбједносним институцијама, који ће стамбено питање моћи да ријеше под најповољнијим условима уз подршку Синдиката безбједносних институција Црне Горе. Локална управа урадила је и више него што је било очекивано да допринесе том пројекту и још 2020. створила услове за реализацију, а увјерен сам да ће инвеститор ускоро почети градњу, разумијевајући и њихове изазове због премећаја на глобалном тржишту роба, нарочито у грађевинском сектору.
Подсјетићу да је Општина Бар пронашла начин да олакша почетак овог пројекта, како би и на тај начин помогли изградњу и стамбено ситуирање запослених и њихових породица који годинама чекају на ово рјешење, а спремни смо да то радимо и у даљем развоју пројекта кроз обезбјеђивање финансијске подршке.
Раније су у Бару изграђене и зграде за просвјетне раднике, а недавно је завршен и стамбени објекат за пензионере, па тако обезбјеђујемо све струцтуре које су пружиле допринос нашем друштву, његовом развоју, напретку и сигурности.
ЦдМ: Усвојен је рекордан Буџет Бара за 2023. Шта то конкретно значи за развој Бара? Који су приоритети развоја?
Раичевић: Бар је коначно добио статус који заслужује, а то доказује чињеница да је ово трећи највећи буџет у Црној Гори, а највећи буџет Општине у овој деценији. Напорно смо радили четири године мандата да би створили претпоставке да данас Бар дође до овог нивоа. Буџет за 2023. годину вриједан је 31.650.000 еура и увећан је за 8.420.000 еура односно за 35 одсто у односу на план Буџета за протеклу годину.
Да је он развојни а не потрошачки, птврђује и то да имамо 51,5 одсто средстава који су опредијељени за капиталне инвестиције, односно 55 одсто више за ову намјену, и да то постаје пракса ове управе, те да улажемо у развој града и унапређење квалитета и услова живота у Бару. Дакле, приоритет је да наставимо равномјерно улагање у све дјелове града, а најприје у локлану саобраћајну инфраструктуру, затим водоснабдијевање али и очување клултурне баштине и уређење јавних површина, што се показало као успјешан рецепт за развој града и његове атрактивности.
Значајан удио у капиталном буџету чине и средства намијењена адаптацији Дворца краља Николе, изградњи Градске куће у Старом Бару, рециклажног дворишта, уређењу и изградњи нових парковских површина у урбаним срединама и озељењавању града, реконструкцији трга и обалне зоне у Сутомору, као и адаптацији бројних објеката у циљу валоризације културне баштине.
Ту су, измеђуосталог и пројекти изградње пјешачке стазе са јавном расвјетом дуж магистрале од Шушања до Сутомора, уређење зелене површине у непосредној близини Гимназије у центру града, подходника на Јадранској магистрали за растерећења соабраћаја у шпицу сезоне и многи други. Наравно, не заборављамо ни друштвени развој и бригу о свим категоријама становништва па су значајно увећања средства за народну кухињу, Црвени крст, дотације образовању, стипендије, грантови за предузетнике, новорођену дјецу, превоз ђака који једини релизујемо на приморју и друго што задовољава потребе свих.
ЦдМ: Шта је са реконструкцијом пута кроз Мркојевиће који сте на нивоу Општне истакли као један од приоритета? Знамо да је Општина Бар исплатила готово 700.000 за експропријацију. Влада је у једном тренутку средства опредијељена за овај пут преусмјерила за пројекат на сјеверу. Можете ли нам рећи хоће ли овај пројекат бити реализован и када, односно, да ли је Влада коначно опредијелила средства која ће бити утрошена за овај пројекат?
Раичевић: Регионални пут Р29 кроз Мркојевиће дефинисали смо као приоритетанх развојни пројекат Општине. Урадили смо све како би убрзали процес отпочињања реконструкције овог путног правца, разумијевајући његов значај како за мјештане тако и за укупну туристичку понуду града. Још у августу 2020. године са Управом за саобраћај и Општином Улцињ потписали смо Споразум којим смо се обавезали да из локалног буџета обезбиједимо средства за експропријацију како би коначно дочекали почетак изградње и већ смо у децембру 2020. уплатили Министарству финансија готово 700.000 еура за експропријацију, сходно процјени коју је сачинила Управа за катастар и државну имовину и тиме испунили своје обавезе у нади да ће државни органи предузети даље радње како би се расписао извођачки тендер и започели радови.
Општина је исто тако уплатила и износ од готово 76.000 еура за накнаду за пољопривредне припадности.
Очигледно је да поступци Управе за катастар трају предуго и наносе штету овом пројекту, па је неопходно размислити о моделу по којем би се тај поступак убрзао. Једна од опција јесте и изналажење рјешења кроз пролашавање јавног интереса за овај пројекат, односно за дионици пута кроз Мркојевиће, па очекујемо да се озбиљно преиспита ова могућност, што сам поручио и премијеру приликом недавне званичне посјете Општини Бар а затим И званично упутио такав предлог.
ЦдМ: Да ли са државног нивоа имате, односно, јесте ли имали опструкција у реализацији неког значајног пројекта за Бар? Ако јесте, реците нам конкретно о којем/којим пројектима је ријеч?
Раичевић: Опструкција је, на овај или онај начин, било иако смо ми као локална управа настојали да избјегнемо било какав конфликт са централним властима како грађани не би трпјели штету таквог односа према нашем граду. Довољно вам говори однос према пројектима реконструкције регионалних путних праваца Р28 и Р29 односно пута преко Сутормана до Вирпазара и преко Мркојевића према граници са Албанијом.
Узмимо за примјер и то да ми више од двије године чекамо на наставак релизације пројекта водоснабдијевања насеља Добра Вода, Велики Пијесак и Утјеха. Опстине Бар и Улцињ пренијеле су почетком 2021. године надлежност Влади Црне Горе којом се предузеце “Регионални водовод Црногорско приморје” обавезује да реализује овај пројекат у циљу трајног рјешавања водоснабдијевања у овим безводним крајевима двије Општине који су посљедњих година постали туристички атрактивне дестинације па је потреба за уређењем овог питања све већа.
Овдје се већ јавља још један озбиљан изазов, постоји опасност да Европска банка за обнову и развој која је исказала спремност да подржи овај пројекат, одустане од његовог финансирања због неозбиљног приступа надлежних, па се надамо да до тога ипак неће доћи.
Још један важан пројекат за Бар је и изградња вртића у ужем градском језгру који је, након што је политички искориштен, препуштен забораву а грађани су остали без објекта вртића у времену када су сви капацитети за најмлађе препуњени преко сваке мјере. Посљедња информација коју смо чули јесте да је у фебруару 2022, дакле прије годину дана, изабрано идејно архитектонско рјешење на јавном конкурсу и након тога код Владе је овај пројакт замро.
Очигледно је да процедуре надлежних државних органа трају неоправдано дуго, неекономичне су и неефикасне, а често одређени поступци заврше на погрешној адреси па бирократија додатно компликује ствари. Све то кочи развој и доводи у неповољан положај локалну управу и свакога ко жели да озбиљно улаже у Бар.
Ипак, ја желим да поручим свима да вјерујем да је пред нама јединствена шанса и прилика да Бар и у овом времену буде мјесто окупљања и помирења, јер нас на то обавезује и вјековна традиција, Бар је град који има Мировицу на којој се увијек мирило испод хиљадугодишње маслине која говори колико је таква традиција дубоко укоријењена у овом граду и међу овим људима. Зато то на неки начин јесте и наша обавеза, и наш залог будућим генерацијама. То је најсвијетлији примјер који може да слиједи читава Црна Гора и можда је баш то одговор на политичку кризу која већ годинама оптерећује и дијелу црногорско друштво, Бар може бити кључ за њено превазилажење.