Рејтинг политичких партија и савеза: Једино ЗБЦГ расте подршка у народу

По истраживању у које је Борба имала увид, а које је рађено за поребе једне парламентарне странке, Демократска партија социјалиста вратила се на позицију најјаче странке у Црној Гори испред Покрета Европа сад.По истраживању у које је Борба имала увид, а које је рађено за поребе једне парламентарне странке, Демократска партија социјалиста вратила се на позицију најјаче странке у Црној Гори испред Покрета Европа сад.

Истраживање које је спроведено од 1. јула до 7. августа које је рађено на процијењеној излазности од 52.1% до 56.3% показује да у овом тренутку снаге које су формирале власт након прошлогодишњих избора (не укључујући странке мањинских народа) овог пута не би могле самостално формирати власт већ би управо мање политике структуре биле те које би одлучивале ко би формирао власт.
Покрет Европа сад, коалиција ЗБЦГ, Демократска Црна Гора и СНП би збирно имале 43.9% а по истраживању се види да би формирање власти зависило од мањих странака и одлуке хоће ли формирати власт са Демократском партијом социјалиста или пак са тридесетоавгустовцима.

Што се рејтинга у односу на прошле изборе тиче, од јачих политичких струкутра само је коалиција ЗБЦГ остварила раст подршке, док су Покрет Европа сад и Демократе у паду. ДПС је остварио мали раст и на потенцијалним ванредним парламентарним изборима би их умјесто 23.2% подржало свега 23.6% бирача Црне Горе.
Покрет Европа сад остварио је и не толико значајан пад имавши у виду све нападе на овај покрет, што од стране опозиције тако од стране предсједника државе Јакова Милатовића који је недавно и напустио ПЕС. Стога, Покрет Европа сад би на ванредним изборима подржало 19.3% гласача у односу на 25.5% колико су освојили на ванредним изборима 2023. године.
Коалиција ЗБЦГ такође је остварила раст и умјесто 14.7% колико су освојили на претходним парламентарним изборима, овога пута би их подржало 15.8% бирача што чини повећање од 1.1%. Што се Демократа тиче, остварили су пад, па би странку Алексе Бечића би подржало 8.8% бирача у односу на 9.6% 2023. године.
Када би се говорило о покрету који би основао Јаков Милатовић, видљиво је да исти не би имао претјерану подршку бирача те би предсједникову странку подржало свега 3.7% грађана Црне Горе. Када говоримо о странкама Друге фамилије које се формирају под патронатом концерна Вијести, немогуће је не поменути и странку Душка Марковића, односно Странка Европског прогреса која би на изборима освојила свега 2.5% подршке. Грађански покрет УРА такође је остварио незнатан раст подршке а на изборима би их подржало 2.9% грађана Црне Горе.
СНП би по истраживању подржало 2.7% бирача.

Када се говори о странкама мањинских народа и даље је најјача Бошњачка странка али са значајним падом. Тако би од 7.1% подршке колико су остварили на прошлогодишњим изборима сада ту странку подржало 5.7% бирача. Албанска алтернатива, Форца и Демократска унија Албанаца остварили би редом, 2.1%, односно 1.2% и 1.1% подршке. Хрватска грађанска иницијатива би по истраживању освојила 0.7% подршке са неким сто гласача мање у односу на претходне изборе.
Новоформирани Европски савез би на изборима остварио 3.7% подршке бирача, Покрет за промјене Небојше Медојевића 1.3%, покрет Преокрет 1.8% а остале странке би однијеле 1.6% подршке бирача Црне Горе.

(Борба)