На адресу "Барског портала" стигло је реаговање некадашњег амбасадора СЦГ у Москви Милана Роћена, на текст који смо јуче пренијели са портала ИН4С, под насловом "(АУДИО) Роћен реферише Филипу нејаком: Лајчак ће нам максимално помоћи".
Реаговање преносимо интегрално.
**
Наставак објављивања мојих незаконито прислушкиваних разговора у вријеме када сам био амбасадор Србије и Црне Горе у Москви, прије више од деценију и по, пријетећи је најављено на порталу ИН4С 10. новембра као „нови серијал“.
Данас су кренули у остваривање свог нечасног наума. Иако се ради о кривичном дјелу, нијесам реаговао када су то чинили прије три године. Нијесам много ни хајао, сматрао сам то начином вођења политичке борбе на њима својствен начин, у сусрет изборима.
Не бих ни сада да нијесу 10. новембра, објективно, најавили напад и на моју породицу. Онако како то раде криминалци, кад не знају како некога да сломе. Али џаба им. За више од 40 година политичко-дипломатске каријере нема ништа чега бих се застидио – ни професионално ни приватно – а камоли да сам учинио нешто незаконито. Да јесам, одавно би ме повлачили по тужилаштвима и судовима. О ту чињеницу ударили су као о стијену креатори овог несојлука и у љето 2019.
Није помогла дорада, монтирање и режија незаконито прислушкиваних разговора. Неће ни сада помоћи њиховим новим подлим намјерама. Јер, ко данас не зна за дипфејк. И за техничке могућности да се може импутирати шта год се жели – Обами, Трампу, Путину, било коме – да слушате као њихов глас иако нема никакве везе с њима.
Шта онда тек може да задеси нас обичне смртнике. Још ако се има у виду да су аутори ове харанге имали године за дораду, онда им је само небо граница. Ауторима је очигледно циљ, ако ништа друго, да ме макар посвађају са пријатељима и сарадницима.
Али биће то опет „опет „џилитнут се, не погодит циља“. Јер, односи које сам градио током дуге каријере сасвим су нешто друго од онога што значи појам фејк. У том контексту посебно сам поносан на резултате мојих дипломатских мисија у Москви у веома деликатним периодима. О томе уосталом постоје писани трагови, а могу посвједочити и највиши званичници како Црне Горе и Србије, тако и Русије.
Као и представници културног и јавног живота, медија, бизниса, али и многи, како се каже, обични грађани државе чији сам дипломата био, и државе у којој сам службовао. Нити ћу, нити има потребе да се одричем своје улоге у односима са Русијом.
Нити ту улогу може било ко оспорити.
Злонамјерна етикетирања и подвале, које су дио и овог „подухвата“, узалудан су покушај да се баци другачије свијетло на догађаје и актере у обје државе, уочи и непосредно након нашег референдума 2006.
Креаторе овог „новог циклуса“ као и конзументе, подсјећам на изјаву предсједника Србије Александра Вучића с почетка августа 2019, „да је прислушкивање разговора Милана Роћена, некадашњег амбасадора Србије и Црне Горе у Москви, рађено по налогу бивше власти у Србији када је њен предсједник био Борис Тадић“.
Прецизирао је „да свако у граду зна да је то рађено по налогу људи из власти, а радио је то „чика Пера“ – то је било конспиративно име за Ранка Тадића. Београдски медији тада су подсјетили и да је Ранко Тадић брат од стрица Бориса Тадића, као и да је неко вријеме радио у Јединици за специјалне операције Милорада Улемека Легије.
Борис Тадић накнадно је демантовао да је наредио прислушкивање, уз констатацију да су том афером повријеђени међународно право и Бечка конвенција. Било како било, огласио се сами врх државе Србије, и ондашњи и садашњи предсједник.
Остаје, међутум, питање: ко је то стварно наредио, и зашто и по чијем налогу су објављивани моји незаконито прислушкивани разговори 2019, и ко и зашто то чини сада.
Одговоре ћу овога пута потражити на судовима овдје и у Лондону, а у крајњем и у Стразбуру“, поручио је Роћен.