Шеф бившег издајничко-мафијашког режима осуо паљбу: Абазовић је велеиздајник!

Уз све мане које му се могу приписати, народ у Црној Гори није тако брзо изгубио памћење да би га било ко убиједио да је режим ДПС-а био патриотски а да је актуелна (техничка) извршна власт - издајничка. Најмање на такве покушаје има право свргнути диктатор који је вишедеценијски синоним за издају, конвертитство, пљачку и сиромашење Црне Горе и њених грађана.

Човјек чији кључни сарадници у бившој власти су због криминала који су организовали иза решетака или под оптужницама, поводом коментарисања Темељног уговора између Српске православне цркве и Владе Црне Горе од стране Дритана Абазаовића, на годишњицу његовог потписивања избљувао је данас најогавније квалификације на рачун премијера у техничком мандату. Назвао га је чак и велеиздајником. За невјеровање, нарочито ако је добро познато да је управо Ђукановић дугогодишњи носилац те најнепопуларније "титуле".

Уосталом, како може некога назвати велеиздајником онај чија власт је спржила у потпуности привреду дражве, оставила десетине хиљада грађана без посла, признала терористичку творевину насталу на геноциду над Црногорцима за државу, увела мимо воље грађана земљу у злочиначку Алијансу која је над истом овом земљом извршила стравичну агресију, и на послетку - кренула у отимање имовине Српске православне цркве (која је створила Црну Гору)?

Назвати велеиздајником некога ко је заправо кључно допирнио трајном рјешавању најосјетљивијег питања у Црној Гори, и то  на опште задовољство, у најмању руку је дегутантно. Посебно ако се зна са које адресе такве квалификације долазе.

Грађане далеко више занима хоће ли шеф бившег мафијашког режима одговарати пред правосудним органима ове државе због свих непочинстава иза којих стоји, нарочито u свијетлу актуелних информација о рекету од по 300.000 евра колико је, како се говорио, узимао на име шверца цигарета.

Те и многе друге ствари,  дакле, много су важније за правду и грађане од Ђукановићевог комплекса који му је "наметнуо" Абазовић својим појединим смјелим и државнички одговорним потезима.

..........

Бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, како је то већина медија објавила,  реаговао је на ауторски текст премијера у техничком мандату Дритана Абазовића поводом годишњице потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом. Ђукановић је нагласио да је потписивање Темељног уговора највећа издаја Црне Горе након 1918.године.

“Надао сам се да нећу морати понављати веома тешку, али тачну оцјену-да је потписивање Темељног уговора од стране премијера Дритана Абазовића са СПЦ највећа издаја Црне Горе након 1918. Ипак, морам, јер данашњим хвалоспјевом поводом годишњице те велеиздаје премијер потврђује и своју особину беспризорног манипулатора. Рачунајући ваљда на плиткоумност и кратко памћење Црногораца, премијер нам сугерише да је одрицање од сакралног блага и културно-историјског идентитета Црногораца политички подвиг којег треба прославити. За толико безобразлука није довољно бити само велеиздајник и патолошки лажов, треба бити и без трунке морала. Вријеђајући здрав разум Црногораца надробио је у ображложењу тог свог недјела све што једном шарлатану може пасти на памет”, казао је Ђукановић.

Како је истакао, сами тај чин има дугу предисторију сложености црногорско-српских односа.

“Али, да не мијешамо озбиљне теме наших историјских неспоразума са политичким дјеловањем једног лакосјенастог, властохлепног, издајничког маргиналца… Који је себи дао за право да у циљу допадљивости неким иностраним менторима понавља епохалну политичку глупост како су тобоже балкански национализми инспирисани корупцијом. Па испада да је више од 8 хиљада људи у Сребреници убијено из коруптивних побуда. Тако суди памет и морал случајног премијера Црне Горе”, наводи Ђукановић.

Но, додаје, поводом његовог данашњег славља важно је подсјетити се неких датума из новијег доба.

“Црна Гора је и у ратовима 90-их и у бомбардовању СРЈ 1999. потврдила своју отвореност, хуманост, пожртвованост, солидарност… Да то није био случајан узлет потврдила је политички и 2022. године дајући најважнију политичку позицију у држави припаднику мањинског народа, који је на изборима завриједио неколико процената подршке. Можда би неко могао покушати да релативизује тај велики искорак савремене Црне Горе у афирмацији мултиетничке демократије тврдњом да је то било изнуђено ослобађањем од дотадашње апостолске Владе која је све радила да грађанску и секуларну Црну Гору преобрати у српску и теократску државу под управом СПЦ”, казао је Ђукановић.

Али, додаје, и то би била манипулација Абазовићевог типа по рецепту власника Вијести, његових креатора, “да се направи што мутнија мочвара у којој се све што вриједи обесмишљава и релативизује”.

” Али нико не може да оспори да је Црна Гора давањем премијерске функције представнику мањинског народа без изборног повјерења направила корак од седам миља, што је незамисливо не само у региону, него и у ширем окружењу, у демонстрацији искрене припадности политичком моделу мултиетничке демократије”, наводи Ђукановић.

Онда је објаснио и како је Абазовић то вратио.

“Тако што је дао себи за право да закулисно (убијеђен сам из користољубља) иза леђа стручне, научне и доброг дијела политички релевантне јавности, преко кољена пресијеца историјске, вишевјековне контроверзе црногорско-српских односа. Тако што ће се тим потписом одрећи културно-историјског и националног идентитета Црногораца, а тиме и реалног основа за постојање независне државе Црне Горе. Излазећи у сусрет идеолозима и политичким протагонистима великосрпске идеје о Црногорцима као цвијету српства и Црној Гори као ‘српској Спарти’. Поништавајући тиме херојску тековину одбрањеног права на слободу и независност наших предака, од Петровића, преко комитског покрета, 13.јулских устаника и партизана до политичке генерације Јовановића, Милатовића, Ђурановица, Жарковића, Брајовића, Орландића… који су се у времену социјалистичке Југославије промишљено и храбро супростсвљали асимилаторским настојањима из сусједства, истиче Ђукановић.

Према његовим ријечима, “наш несрећни премијер би све то да поништи и да затре и сјећања на та историјска достигнућа”.

“Не водећи рачуна о чињеници да то њему не припада. Ни по којем основу. Сјетимо се само колико смо пута од представника бошњачког и албанског народа у Парламенту чули да не желе да пресуђују у црногорско-српским политичким неспоразумима који имају дубоке историјске коријене. Иако је грађанска Црна Гора државни дом свих нас заједно, овај резон поштених и одговорних људи заслуживао је и заслужује апсолутно поштовање. Али не и Абазовића. Многи људи знају како сам се енергично супротстављао свима који су замјерали што смо дали подршку једном Албанцу да дође на чело Владе. Говорио сам и опет понављам: једино што у њему вриједи је то што је Албанац. Колико и следбеник аутентичне укоријењене традиције Албанаца у Црној Гори, то је друго питање”, казао је Ђукановић.

Абазовићу, додаје Ђукановић, свакако не припада право да рјешава тако значајне проблеме ни по основу нископроцентног изборног легитимитета.

“А још мање да ту велеиздају прославља као подвиг и да се руга са здравим разумом и достојанством Црногораца. Могао је сачекати јос 20-ак дана па да слави незапамћени једногодишњи рекорд вршења власти након изгубљеног повјерења у Парламенту. Изгубљеног управо због тог историјског недјела којим се хвали. Вјерујем да није далеко дан кад ће Абазовић за велеиздају сносити одговорност, не само политички. Чега се паметан стиди, Абазовић се очигледно тиме поноси. Не види да је политички осрамоћен за сва времена”, закључио је Ђукановић.