Ћирилица Latinica
22.11.2026.
Политика

Кнежевић о "еуро моделу": Спајићево економско чудо - 200 страна, 15 минута и један заузет тоалет

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Предсједник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић још једном се, у свом препознатљивом, лепршавом, духовитом и ироничном стилу, осврнуо на актуелне политичке и економске прилике у Црној Гори. Овога пута на мети његове политичке сатире нашао се такозвани Еуро модел премијера Милојка Спајића, али и необичан начин на који је Влада, према Кнежевићевим тврдњама, усвајала документ од чак 200 страница.

И док се извршна власт труди да јавност увјери у озбиљност својих економских планова, Кнежевић је, користећи хумор као политичко оружје, отворио питања на која грађани још чекају конкретне одговоре: ко је осмислио Еуро модел, ко га је заиста прочитао, колико ће коштати и одакле ће бити обезбијеђен новац за његову реализацију?

Посебну пажњу изазвала је његова прича о сједници Владе одржаној посредством апликације WhatsApp, на којој су министри, како је навео, имали свега петнаест минута да се упознају са обимним економским документом и изјасне о њему.

„Налазимо се пред једном економском неизвјесношћу која се зове 'Европски модел', за који до сада нисмо чули никакво објашњење ни од Владе, ни од министра Вуковића, јер је тај модел донесен на WhatsApp сједници“, казао је Кнежевић.

Потом је детаљније описао како је, према његовим ријечима, изгледало то необично изјашњавање чланова Владе.

„Дакле, имали сте прилику да видите преписку са те сједнице – тај Еуро модел господин Спајић је послао у 10 сати и три минута и тражио да се министри изјасне у наредних петнаест минута и да у тих петнаест минута прочитају 200 страна које могу економски да гиљотирају Црну Гору. Видјели смо да су неки одговорили у 10 сати и пет минута и већ рекли: 'Ово је сјајно'. Неки у 10 сати и седам минута“, испричао је лидер ДНП-а.

Ако је такав редосљед догађаја заиста био, онда се намеће прилично једноставно питање - како је могуће да министри за два или четири минута прочитају, анализирају и подрже документ од 200 страница?

Чак и када би располагали изузетним способностима брзог читања, тешко је замислити да се у тако кратком времену може озбиљно процијенити економска оправданост мјера које би могле имати далекосежне посљедице по државни буџет и животни стандард грађана.

Међутим, најдуховитији дио Кнежевићевог излагања тек је услиједио.

Министар финансија, стомачни проблеми и економија на чекању
Према Кнежевићевим ријечима, једини члан Владе који се није изјаснио у предвиђеном року био је управо министар финансија Новица Вуковић.

А разлог његовог одсуства, како је лидер ДНП-а пренио објашњење премијера Спајића, био је више него необичан за једну овако важну економску одлуку.

„А онда смо чули објашњење од премијера Спајића да је он био у тоалету, да је имао стомачних проблема и да није носио телефон са собом“, навео је Кнежевић.

Услиједила је иронија по којој је Кнежевић већ годинама препознатљив на црногорској политичкој сцени.

„Замислите само да је била нека много већа нужда и много већи стомачни проблеми, какав би био одговор министра Вуковића“, казао је он, доводећи у везу физиолошке потребе министра са начином на који се доносе одлуке о економској будућности државе.

Иза комичне стране ове приче, међутим, налази се и озбиљно питање.

Уколико се о важном економском документу заиста одлучивало у року од петнаест минута, без могућности темељне расправе, онда проблем није у томе гдје се у том тренутку налазио министар финансија, већ у самом поступку одлучивања.

Јер економска политика једне државе не би смјела да зависи од брзине одговарања на поруке у телефонској групи, нити од тога да ли је неко у одређеном тренутку имао телефон при руци.

Еуро модел као Бермудски троугао
Настављајући у истом тону, Кнежевић је Еуро модел упоредио са неким од најпознатијих свјетских мистерија.

По његовој оцјени, ријеч је о економском концепту чије поријекло, начин функционисања и стварни домети остају недовољно објашњени, чак и онима који би требало да буду најупућенији у његову примјену.

Тако је Спајићев економски план, бар у Кнежевићевој интерпретацији, завршио у истом друштву са Бермудским троуглом, египатским пирамидама и древним храмовима Јужне Америке.

„Еуро модел, који је већа мистерија од Бермудског троугла, оних пирамида у Египту и оних храмова у Јужној Америци које су открили конквистадори, гдје се још научници расправљају како су они саграђени“, казао је Кнежевић.

Он је затим наставио у истом маниру:

„Тако ће се научници у будућности расправљати међу собом – ко је смислио овај Еуро модел, јер га нигдје нема у ЕУ.“

Овом досјетком Кнежевић је заправо проблематизовао и сам назив економског програма, сугеришући да његово представљање као европског модела не значи аутоматски да је ријеч о рјешењу које је већ потврђено у пракси држава Европске уније.

Наравно, политичка иронија није замјена за стручну економску анализу. Али јесте начин да се пажња јавности усмјери на питања која извршна власт мора објаснити далеко конкретније од пуких обећања о бољем стандарду.

Кнежевић поставио услов: Подршка ако Спајић објасни одакле новац
Иако је његово излагање обиловало хумором, Кнежевић је на крају поставио и сасвим конкретан услов под којим би био спреман да подржи предложени економски модел.

Поручио је да очекује од премијера Спајића да објасни из којих извора ће бити финансиране најављене мјере, уз опаску да то не смије бити на штету пензионера.

У свом препознатљивом оштром стилу, употријебио је и израз „еутаназија пензионера“, желећи да нагласи бојазан да би терет економских експеримената могао пасти управо на најосјетљивије категорије становништва.

И ту се, заправо, завршава хумор, а почиње суштина политичке расправе.

Ниједан економски модел не може бити озбиљно оцијењен само на основу његовог назива, маркетиншке презентације или обећања о већим примањима.

За то су потребни прецизни прорачуни, јасни извори финансирања, процјена дугорочне одрживости и одговор на питање како ће предложене мјере утицати на привреду, запослене, пензионере и јавне финансије.

Када политичка сатира постане озбиљнија од владине процедуре
Милан Кнежевић и овога пута показао је да политичка критика не мора увијек бити изговорена тешким ријечима и у атмосфери непрекидног сукобљавања. Понекад је довољно неколико духовитих поређења да се укаже на противрјечности које би, у неким другим околностима, захтијевале дугачка парламентарна објашњења.

Његов наступ може се посматрати као још један примјер политичке сатире која, испод слоја хумора, садржи сасвим рационалну поруку: власт која доноси важне одлуке мора бити спремна да их образложи, а не да од јавности тражи повјерење без довољно одговора.

У том смислу, Кнежевићев приступ дјелује приземније и реалистичније од слике владиног одлучивања коју је сам описао. Он не одбацује економски програм унапријед, већ тражи објашњење његове финансијске конструкције, што је легитиман и разуман политички захтјев.

Ако су министри заиста били спремни да за неколико минута подрже документ од 200 страница, онда није неозбиљан онај ко се таквом поступку подсмијава, већ би озбиљност требало да докажу они који су у њему учествовали.

Уосталом, Црној Гори су потребне економске реформе, али још више институције које ће их припремати и усвајати одговорно, транспарентно и уз стварну расправу.

Јер када се о економској будућности државе одлучује брзином WhatsApp поруке, а изостанак министра финансија објашњава његовим боравком у тоалету, онда политичка сатира више и не мора много да измишља. Довољно јој је да преприча оно што се, према тврдњама учесника политичког живота, већ догодило.

Подијелите садржај на:
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
 
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar