Ћирилица Latinica
17.11.2026.
Политика

МУП открио: Више од 63.000 бирача не живи у Црној Гори

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Више од 63.000 пунољетних црногорских држављана који фактички не живе у Црној Гори и даље има пријављено пребивалиште у држави, а самим тим и право гласа, произлази из података које је Министарство унутрашњих послова (МУП) доставило подгоричком „Дану“.

Истовремено, чак 40.194 лица нема важећу личну карту, од којих 13.216 тај документ није замијенило још од 5. маја 2008. године, када је замјена такође била законска обавеза.

Ови подаци додатно актуелизују питање сређивања бирачког списка, као једног од кључних предуслова за повјерење грађана у изборни процес у Црној Гори.

Из МУП-а су за „Дан“ појаснили да разлика између броја уписаних бирача и броја пунољетних држављана са пријављеним пребивалиштем који су обухваћени посљедњим пописом становништва износи око 48.600, иако је рок за пописивање био продужен како би се омогућио и обухват дијаспоре.

„Када се том броју дода око 14.600 пунољетних држављана са пребивалиштем у Црној Гори који су се током пописа изјаснили да у Црној Гори не живе готово 20 година, долазимо до укупно више од 63.000 пунољетних лица која фактички не живе у Црној Гори, али и даље формално имају пријављено пребивалиште у Црној Гори, а самим тим и право гласа“, саопштили су из МУП-а.

Теренске провјере и брисање из регистра пребивалишта

Како пише „Дан“, у циљу сређивања службених евиденција, Министарство унутрашњих послова иницирало је измјене и допуне Закона о регистрима пребивалишта и боравишта, којима би требало да се створе услови и за ажурирање бирачког списка.

Предложеним законским рјешењима предвиђено је међусобно упаривање података из регистара МУП-а и других институција, увођење обавезне одјаве пребивалишта за држављане који намјеравају да се трајно настане у иностранству, као и теренска контрола тачности пријављених адреса.

Једна од најзначајнијих новина односи се на могућност брисања из регистра пребивалишта црногорских држављана који до ступања на снагу предложених законских измјена не буду посједовали нову личну карту.

Радна група за контролу бирачког списка, коју је министар унутрашњих послова Данило Шарановић формирао 20. фебруара 2025. године, анализирала је постојеће прописе и идентификовала проблеме у службеним евиденцијама.

На основу тих анализа припремљен је нацрт законских измјена, који је достављен надлежним скупштинским одборима.

МУП припремио рјешења, на потезу парламент

Иако Одбор за свеобухватну изборну реформу и законодавство не функционише од децембра прошле године, када је распуштен, из МУП-а наводе да нијесу одустали од иницијативе.

Захваљујући ангажовању Одбора за међународне односе и исељенике, предложена законска рјешења разматрана су у скупштинском оквиру, након чега је Министарство припремило измијењени нацрт, који ће бити достављен надлежним парламентарним тијелима.

Из МУП-а наглашавају да су обавили послове из своје надлежности, те да даљи ток процеса зависи од парламента и политичке воље да се он настави.

„Министарство је преузело иницијативу и реализовало активности из своје надлежности, а у наредном периоду је важно да сви остали актери преузму свој дио одговорности“, казали су за „Дан“ из тог ресора.

Како су објаснили, циљ предложених измјена јесте пуна примјена законских прописа, једнако поступање према свим грађанима, сређивање података о пребивалишту и контрола испуњености законских услова за његову пријаву.

Грађани који живе на пријављеној адреси неће морати поново да пријављују пребивалиште

Допуњеним нацртом предвиђено је окончање поступака пријаве и промјене пребивалишта, промјене адресе и утврђивања пребивалишта који су започети прије ступања на снагу нових законских рјешења.

Такође, грађани који и даље живе на адресама на којима су већ пријављени неће бити у обавези да поново пријављују пребивалиште.

Онима који буду избрисани из регистра по службеној дужности биће омогућено да поново пријаве или утврде пребивалиште, уколико докажу да испуњавају законом прописане услове.

Из МУП-а очекују да ће предложене измјене омогућити ефикаснију контролу истинитости података о пребивалишту, спријечити фиктивне пријаве и обезбиједити међусобно усклађивање службених регистара.

То би непосредно утицало и на ажурност бирачког списка, који се формира на основу података из регистра црногорских држављана, регистра пребивалишта и матичних регистара рођених и умрлих.

Више од 40.000 људи без важеће личне карте, упркос продужењу рокова

Из МУП-а су за „Дан“ подсјетили да је измјенама Закона о личној карти, које су почеле да се примјењују 31. марта 2020. године, било предвиђено да се раније издате личне карте могу користити до истека њиховог важења, а најдуже пет година од почетка примјене закона.

Тај рок је накнадно продужен до 30. септембра 2025. године.

Упркос томе, више од 40.000 лица и даље нема важећи лични документ.

Податак да више од 63.000 пунољетних лица, према процјени МУП-а, фактички не живи у Црној Гори, а формално има право гласа, намеће потребу да сређивање бирачког списка постане један од приоритетних задатака законодавне власти.

Иако само постојање овакве разлике у евиденцијама није доказ изборних злоупотреба, њено отклањање и досљедна примјена закона неопходни су за јачање повјерења у регуларност будућих изборних процеса.

Подијелите садржај на:
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
 
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar