Уставни суд Црне Горе на јучерашњој сједници укинуо је спорне одредбе Закона о предсједнику, проглашавајући их неуставним,а то значи да само предсједник државе може предлагати мандатара за састав Владе.
Измјене Закона о предсједнику, које се односе на процедуру избора мандатара за састав Владе, усвојене су у децембру прошле године. Венецијанска комисија (ВК) препоручила је тада посланицима да не усвајају измјене овог прописа.
До измјена Закона о предсједнику дошло је након што је некадашњи предсједник државе Мило Ђукановић одбио да предложи Миодрага Лекића за мандатара, након чега је парламентарна већина пропис измијенила у дијелу да "ако предсјендик државе одбије да предложи мандатара, усвојени Закон подразумијева да парламентарна већина преузме тај дио његових уставних ингеренција", што је сада утврђено да је неуставно. Ове спорне одредбе Закона о предсједнику, након одлуке Уставног суда, престаће да важе даном објављивања у Службеном листу Црне Горе.
У предлогу одлуке судије извјестиоца у овом предмету, наведено је да, узимајући у обзир и ставове Венецијанске комисије, законодавац (Скупштина Црне Горе) је прекорачио своја овлашћења и повриједио уставне принципе на које се указује поднијетим иницијативама за оцјену уставности Закона о предсједнику.
Уставни суд Црне Горе је покренуо поступак оцјене уставности Закона о предсједнику на иницијативу Невладине организације Центар за демократску транзицију (ЦДТ).
Наиме, Устав је, у конкретном случају, јасно разграничио надлежности Скупштине и предсједника Црне Горе, у односу на предлагање и избор предсједника Владе на начин што "Скупштина бира, а предсједник предлаже Скупштини мандатара за састав Владе".
Уставни суд је у том смислу оцијенио да из наведених уставних одређења произилази да је једино предсједник Црне Горе надлежан да предложи мандатара за састав Владе (предсједника Владе). С обзиром на то да су питања органа надлежног да предлаже мандатара, поступка предлагања мандатара, као и надлежности предсједника Црне Горе (поставља и опозива амбасадоре), уставна материја и да не могу бити предмет законског уређивања, законодавац је, по оцјени Уставног суда, оспореним одредбама (члана 7.б став 1, члана 7.ф став 1 и члана 7.х ст. 2 и 4. Закона прекорачио своја овлашћења и та питања уредио на начин који није у сагласности са Уставом, констатовао је, између осталог, у одлуци судије извјестиоца.