Вељо Петрушић ("Идемо људи"): Доста је бајки о Сутомору, тражимо цивилизацијски минимум
ПИШЕ: Мр Велибор Вељо Петрушић, одборнички кандидат листе "Идемо људи"
Сутоморе!!! Шта је Сутоморе? Укратко, фина предизборна прича. Прича на коју се, како из искуства знамо, заборави првог дана након свих до сада одржаних избора. Било на локалном или државном нивоу...
Будући да знамо да је то, колико год сурова - једна једина истина, поставља се питање - шта ћемо даље када је ријеч о овом неискоришћеном бисеру барске ривијере? Или - веома искоришћеном (када говоримо о онима који деценијама добрано наплаћују запостављање и девастацију највеће мјесне заједнице у Бару)...
Хоћемо ли поново, у устаљеном маниру одлазећих властољубаца и властодржаца да обећамо баш све што би мјештани Сутомора жељели да добију, или бар да чују?
Да кренемо од оних најпростијих, свима видљивих проблема, којима нису оптерећени искључиво они који живе у Сутомору, већ и они који су овдје "у пролазу": Чим падне прва киша све сутоморске шахте претварају се брзином светлости у својеврсне "гејзере", а отпадне воде од центра наше "вароши" у таласима крену низ обалу, носећи са собом непокупљено смеће, претварајући тако ово мјесто у најгоре могуће ругло.
А знамо сви да је то продукт непланске и дивље градње која је стимулисана и охрабривана деценијама, не да би се помогло Сутоморанима и викендашима, већ да би се пунили џепови онима које је запало да одлучују о томе - ко може а ко не може да гради - и под којим условима. О узурпацији јавних површина да и не говорим...
Има Сутоморе и сјајан потенцијал за развој спорта, услова за рекреацију, и много тога још.
У актуелном амбијенту, међутим, одлучимо ли се да са породицом, рецимо, прошетамо улицом Цара Лазара или путем који води према Маљевику, морали бисмо да дјецу претходно пошаљемо на каскадерску обуку, како би успјела да избјегну налете аутомобила и мотоциклиста за чијим управљачима су пречесто они који у нормалним околностима не би смејли ни да шетају улицом без љекарских увјерења.
Нису Сутомору потребне бајке. Скромни су углавном овдје људи. Задовољиће се за почетак уређеним шеталиштем, бициклистичком стазом, парком који се подразумијева за свако туристичко мјесто, пристојним спортским игралиштем...
Тврђаве Табија и Нехај су драгуљи које неко до сада веома циљано није желио да "оживи" и уврсти их у туристичку понуду Бара и Сутомора. Доступни су, нажалост, само алпинистима и онима који су склони да ризикују животе да би се испели до њих.
У реду је! Хоћемо ми који смо из Сутомора и аква парк, и свашта нешто... Но, за почетак бисмо да се изборимо за спортске терене (узгред, који су давно обећани и формално планирани од стране одлазеће локалне власти), за шеталиште са елеменетраним цивилизацијским садржајима, и једну бициклисичку стазу, како рекох већ, јер бисмо да понекад у шетњу пођемо са породицом без зебње по физичку сигурност.
Тако или никако ! Зато - ИДЕМО ЉУДИ, уједињено, демократски, европски закоружимо број 7.
