Након јучерашњег усвајања Резолуције о наводном геноциду у Србереници од стране тзв. Скупштине Косова, више нема никакве дилеме да се све значајније антисрпске акције спроводе удруженим снагама мањинске Владе Здравка Кривокапића и терориста из Приштине усидрених у извршној и "законодавној" власти окупиране српске покрајине.
Подсјетимо, по узору на доказане партнере из Подгорице, Скупштина лажне државе Косово усвојила је јуче Резолуцију о геноциду у Сребреници.
Предсjедник Србије Александар Вучић, поводом усвајања резолуције о Сребреници у косовској скупштини, рекао да је упозоравао на то, и нагласио да једино изненађење то да је Подгорица у томе била „ревносија“ и бржа од Приштине.
Вучић је подсjетио да је, када је црногорски парламент усвојио резолуцију о Сребреници, упозорио да ће кренути поплава истих резолуција у свим парламентима у окружењу, да ће сви желети јасно да се изјасне и изразе да су Срби починили геноцид и покажу своје орпедjељење тобоже за добросуедске односе, али тиме пре свега задају Србији ударац. „Изненађујуће је да је Подгорица у томе била ревносија и бржа од Приштине“, нагласио је он.
Те резолуције, каже, ће се наставити, али је изразио увjерење да ће негдjе моћи да се избjегне због добрих односа.
„Нажалост у историји ће остати да је Подгорица претекла Приштину“, истакао је Вучић.
Казао је и да у Србији има много њих који би хтjели да је Београд претекао Подгорицу, али, додаје, срећом, нису на власти.
Ако је и било икаквих дилема да Резолуција о Сребреници, усвојена у црногорском парламенту, није усмјерена против српског народа, данас су и оне распршене одлуком Скупштине у Приштини.
Данашња одлука из Приштине само потврђује да је Резолуција о Сребреници смишљен удружени подухват усмјерен против српског народа и Србије, чији почетни ударац је требало да изведе званична Подгорица, а на који ће се касније надовезати српски архинепријатељи из Приштине, Загреба итд.
Само је питање дана када ће се Подгорици и Приштини придружити српски душебрижници из Загреба. Званично Сарајево би то одавно урадило да БиХ није устројена на начин на који јесте, а видјећемо да ли ће Тирана и Скопље попустити под притиском Запада на исти начин као званична Подгорица, која ће у историји бити уписана као покретач овог најновијег антисрпског хистеричног напада.
Није случајно да је баш Подгорици и Приштини припала улога предводника удара на Србе и Србију. Приштини као главном граду јужне српске покрајине и Подгорици, односно Црној Гори, која је са Србијом вјековима дијелила добро и зло.
Иако су нас Демократе данима увјеравале да су Резолуцијом о геноциду у Сребреници Срби заштићени од жигосања, сурова регионална политичка реалност нас из дана у дан разувјерава.
Док Србија економски и привредно крупним корацима граби напријед и оставља за собом сусједе који су огрезли у провинцијалном схватању политике. Чиме се тренутне владајуће гарнитуре у Подгорици и Приштини могу похвалити, којим резултатима, осим усвојеним Резолуцијама о Сребреници и беспоговорним сервисирањем Западних центара моћи.
Да ли ова координисана акција парламената у Подгорици и Приштини, представља оно што је Алекса Бечић у писму свом "колеги" Коњуфци назвао “међусобним ангажманом који ће бити у правцу наставка квалитетне размјене искустава и других пракси, те развоја регионалне сарадње”.
"У име Скупштине Црне Горе желим да вам срдачно честитам на избору за предсједника Скупштине Републике Косово. Косово пролази интензивну транзицију и реформе у циљу изградње успјешног и просперитетног друштва заснованог на европским вриједностима у чему има подршку Црне Горе. Ценећи значај парламентарних односа и контаката у укупним билатералним везама наших држава, надам се да ће наш међусобни ангажман бити у правцу наставка квалитетне размјене искустава и других пракси, те развоја регионалне сарадње. На крају, користим прилику да упутим, поштовани господине Коњуфца, изразе мог дубоког поштовања уз најбоље жеље за Ваше добро здравље и успех на високој функцији – навео је Бечић у честитци свом колеги Глауку Коњуфци.
Премијер црногорски Здравко Кривокапић у још срамнијем тону се обратио самозваном прмеијеру Косова* Аљбину Куртију, потенцијрајући пријатељске односе "двије државе".
Несумњиво, Курти ће слиједити и однос према Српској православној цркви по узору на "колегу" из Подгорице који је одбио да потпише Темељни уговор са СПЦ и изазвао гњев православног становништва, гдје је уједно изгубио сваки утицај.
Срећа у несрећи је што тзв. Косово* није међународно признати субјект па нема формално - правни основ за потписивање било каквих уговора овог типа, али увијек инспиративном Куртију и терористичкој банди око њега никада неће недостајати мотива за сурове обрачуне са СПЦ и српским народом у овом дијелу Србије који је званично под протекторатом Уједињених нација.